BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Podgorica: Belo roblje - bolest Balkana

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Olivera Nikolic i Marija Prijic-Sladic
novinari Bete

PODGORICA, 24. decembra 2002. (Beta) - Moldavka S. CC. se pod policijskom zastitom u Podgorici oporavlja od posledica teske fizicke torture, nakon sto je vise od cetiri godine prisiljavana da se bavi prostitucijom. Njeno telu puno je modrica i oziljaka od ugasenih cigareta. S. CC. ce biti kljucni svedok u aferi o trgovini zenama, koja snazno potresa crnogorsku javnost i politicki vrh.

Nakon sto je nesrecna Moldavka, cije puno ime jos nije objavljeno, uspela da u ocajanju pobegne iz jednog stana u Podgorici u kome je bila zatocena, iza brave se naslo saroliko drustvo - zamenik drzavnog tuzioca Zoran Piperovic, bivsi mesar iz podgorickog naselja Drac Bajram Orahovac, ekonomista poreklom iz Rozaja Ekrem Jasavic i privatni preduzetnik iz Podgorice Irfan Kurpejovic. Sva cetvorica su negirali umesanost u trgovinu zenama, a Piperovic je izjavio kako mu je sve podmetnuto i zapretio da ce "neko zbog toga morati da plati".

Afera pokrenuta svedocenjem Moldavke S.CC. je do sada najveci skandal u Jugoslaviji vezan za trgovinu zenama. Ni vlasti ni javnost doskoro se nisu previse bavili tim problemom, iako je odavno jasno da je region jugoistocne Evrope centar trgovine ljudima. Na konferenciji o borbi protiv organizovanog kriminala u jugoistoccnoj Evropi, odrzanoj krajem novembra u Londonu, saopsteno je da od 700.000 zena koje su svake godine zrtve trgovine ljudima, oko 200.000 prodje preko Balkana.

Podgoricki mediji tvrde da ce afera odvesti do visokih crnogorskih zvanicnika. Sve je pocelo kada je S. CC. pobegla iz stana u kojem su je drzali mafijasi i sklonila se u zgradu nevladine organizacije za pomoc zenama "Sigurna zenska kuca". Njeno svedocenje dato istraznom sudiji u Podgorici za sada se drzi u strogoj tajnosti, iako mnogi mediji spekulisu o imenima osoba koje je devojka navela kao svoje mucitelje ili klijente. Devojku stalno cuvaju crnogorski policajci.

Devojka iz Moldavije je, prema recima predstavnika "Sigurne zenske kuce", dospela u Crnu Goru iz Vojvodine, pre cetiri godine. Do Vojvodine je stigla tako sto se u Moldaviji javila na oglas agencije koje je devojkama nudila dobru zaradu u inostranstvu.

U "Sigurnoj zenskoj kuci" kazu da ispovesti zena koje su im se obracale za pomoc ukazuju da prica po pravilu pocinje u nekoj od zemalja bivseg istocnog bloka. U potrazi za boljim zivotom, devojke uspostave kontakt sa momcima iz Jugoslavije koji im obecaju brzu zaradu, uglavnom u ugostiteljskim objektima. U "obecanu zemlju" putuju u vecim grupama, a kada stignu u Vojvodinu ili Beograd, grupa se razdvaja i devojke odlaze u razlicite krajeve Jugoslavije.

Potom se pojavljuje kupac devojaka koji im se najpre predstavlja kao vlasnik restorana ili kafica i koji im obecava da ce u njegovom lokalu raditi samo kao konobarice. Kada neka od njih stigne do tog lokala, saznaje da je obecani smestaj zapravo bordel. Gazde ih po pravilu odmah zatvaraju i oduzimaju im dokumenta, koja mogu dobiti nazad kada "zarade" onoliko koliko su gazde za njih platile.

Mnoge devojke namerno budu drogirane kako bi gazdi neprestano placale za drogu i tako zapravo trajno ostajale u njegovom vlasnistvu. Zene koje su na taj nacin prinudjene na prostituciju, obicno na noc imaju i do tri musterije, a cesto budu iznajmljivane na nekoliko
dana ili za orgije. Cena devojke zavisi od njenih godina, izgleda i slobodne procene prodavca. Cene se krecu od 500 do nekoliko hiljada evra.

S.CC. je u "Sigurnu zensku kucu" stigla u teskom fizickom stanju. Lekarski nalazi, koje je nevladina organizacija dostavila novinarima, potvrdili su da je devojka visestruko silovana, a pretrpela je i brojne druge ozbiljne povrede.

Upravnica "Sigurne zenske kuce" Ljiljana Raicevic navela je da su na polnom organu devojke lekari pronasli oziljke od gasenja cigareta. Telo joj je bilo prosarano modricama od udaraca i ugriza. Prema recima Ljiljane Raicevic devojka je nekoliko puta pokusavala da pobegne iz ropstva.

Mediji su objavili da je iskaz devojke snimljen na dve video kasete, ali sadrzaj izjava nije dostupan javnosti. Sudski organi su cak zapretili odbrani i tuziocima da ce biti kaznjeni ako u javnosti iznose pojedinosti o slucaju pre okoncanja istrage.

U medjuvremenu, mnozile su se spekulacije o umesanosti drzavnih funkcionera u trgovinu ljudima. One su narocito pojacane otkako je mandatar za sastav nove crnogorske vlade Milo Djukanovic predlozio listu ministara na kojoj nije dosadasnji ministar policije Andrija Jovicevic. Mediji tvrde da je njegovo ime izostalo jer nije blagovremeno obavestio Djukanovica o hapsenju Piperovica.

Glasila iznose i tvrdnju da su na Djukanovica uticali krupni biznismeni koji su se uplasili da Jovicevic ne otvori i neke druge afere. Djukanovic nije saopstio razlog zbog kojih je dosadasnjeg ministra izostavio iz svog kabineta, ali je njegova stranka navela da ce borba protiv mafije biti prioritet i novog ministra.

Posebno jak pritisak javnost vrsi na drzavnog tuzioca Bozidara Vukcevica. "Sigurna zenska kuca" ga je javno pozvala da podnese ostavku. Drzavni tuzilac je priznao da su neki od uhapsenih njegovi dugogodisnji prijatelji, ali je ostao kategorican u tvrdnji da "nikada u njegovom prisustvu nisu uradli nista sto bi se kosilo sa zakonom".

Policija tvrdi da ce slucaj biti brzo okoncan. "Sva lica koja su ucestvovala u prodaji Moldavke bice privedena, a protiv osumnjicenih podignuta krivicna prijava", obecao je sef Specijalnog policijskog tima za borbu protiv trgovine ljudima Milan Paunovic.

U strahu da ce slucaj biti zataskan "Sigurna zenska kucha" je angazovala dva advokata koji ce u nastavku procesa zastupati drzavljanku Moldavije. Ta i druge nevladine organizacije se, ne cekajuci na drzavu, pripremaju da se ukljuce u borbu protiv trgovine ljudima.

U Jugoslaviji je formirana mreza od nekoliko desetina nevladinih organizacija koje se bave tim problemom. Aktivisti mreze u tridesetak gradova Jugoslavije organizuju utocista za ugrozene zene, SOS telefone, drze predavanja na javnim tribinama i u skolama. Sve ucestalije su i ulicne akcije sa upozoravajucim propagandnim materijalom.

Nevladine organizacije iz zemalja regiona nastoje da uticu na drzave da usaglase zakone koji sankcionisu trgovinu ljudima. U Srbiji, na primer, jos nema clana u zakonu koji bi sankcionisao takvo delo. Kazne za trgovinu ljudima obicno iznose nekoliko meseci zatvora zbog podvodjenja ili drugih aktivnosti vezanih za prostituciju. Saradnja nevladinih organizacija u Evropi potrebna je i zbog podrske zrtvama jer dobijena pomoc nakon bega ne sme da prestane preseljenjem zrtve u drugu zemlju. Proces oporavka traje godinama, ako ne i ceo zivot.

U Jugoslaviji je formiran nacionalni tim za suzbijanje trgovine belim robljem koji cine predstavnici ministarstava pravde, policije i nevladinih organizacija. Medjutim, kako lanac trgovine ljudima prolazi kroz vise zemalja, neophodna je medjusobna saradnja. U tom cilju, na nedavno odrzanom sastanku ministara policije regiona o trgovini ljudima u Tirani, potpisana je Izjava o privrzenosti legalizaciji statusa zrtava trgovine ljudima. Time su oni dali saglasnost za
stvaranje zakonskih preduslova za produzenje boravka zrtvama trgovine ljudima, ali i poboljsanje sistema za njihovu identifikaciju i zastitu svedoka

(kraj)