BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Borba za dom

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Snezana Lupevska
dopisnik Bete iz Skoplja

SKOPLJE, 10. decembra 2002. (Beta) - "Kad zavrse ovu zgradu, onda cu da se nasilno uselim u nju. Ukoliko me neko bude sprecio, onda cu se zapaliti ispred nje, ali zapalicu i ministra za socijalna pitanja", prica Zlata Pancevska, samohrana majka dvogodisnjeg deteta dok stoji ispred oronulih baraka u centru Skoplja, u kojima je smestena sa jos 30 socijalno ugrozenih porodica. Samo na nekoliko metara od njihovih baraka drzava gradi stanove ispred kojih na tabli pise:"Za mlade bracne parove i socijalne slucajeve".

"Zivim u ovoj razrusenoj baraci koja je ranije pripadala sudu. Trazila sam od Vlade jedan od stanova koji su bili namenjeni za socijalno ugrozene, ali nisam ga dobila. Takve stanove dobijaju samo oni koji imaju novac ili veze. Ja nemam ni novca ni veze da bih nekoga potkupila. Zato mi je sudbina da zivim u baraci koja prokisnjava, a da se pokraj mene grade stanovi u koje ja ne mogu ni da udjem", tako pocinje svoju zivotnu pricu 36-togodisnja Zlata Pancevska.

Prema drzavnim podacima, najmanje 80.000 porodica u Makedoniji zivi od socijalne pomoci koja iznosi od 25 do 60 evra mesecno, u zavisnosti od broja clanova porodice. Ministarstvo socijalnog rada nema tacan podatak o broju ljudi koji zive pod vedrim nebom, u kartonskim kutijama ispod mostova. Ne postoji nijedan drzavni centar koji bi zbrinjavao beskucnike. "Vlada nema otvoren nijedan centar koji bi bio prihvatiliste za beskucnike ili ljude koji nemaju adekvatan smestaj. Iako je nekoliko puta razgovarano o ideji Ministrastva socijalnog rada kao i Ministarstva transporta i veze u ciji domen spada izgradnja centra koji bi bar privremeno zbrinjavao beskucnike i gde bi bar jednom dnevno dobijali topli obrok do danas takvo nesto nije ucinjeno zbog nedostatka sredstava", izjavila je Tanja Djokic, savetnik makedonskog ministra za transporta i veze.

"Jedino sto je Vlada ucinila u proteklih pet godina je izgradnja 817 stanova za socijalne slucaje, cija je izgradnja pocela 1999. Iako je trebalo da budu zavrseni u septembru 2001. godine , 435 stanova je jos u izgradnji . Za projekat izgradnje stanova Makedonija je dobila donaciju od 15 miliona evra od Evropske unije. Isto toliko je trebalo da ulozi i makedonska Vlada", kaze Tanja Dzokic i dodaje da su se planovi izjalovili zbog proslogodisnjeg rata.

Prema informacijama Ministarstva za transport i veze koje gradi stanove, da bi neko od socijalno ugrozenih gradjana dobio stan, potrebno je da prodje na konkursu Ministarstva. Pravo da konkurisu imaju samohrane majke, deca bez roditelja starija od 18 godina , mladi bracni parovi sa decom, ali pod uslovom da imaju prihod koji nije veci od 75 odsto od prosecne plate u Makedoniji koja iznosi oko 160 evra. Na osnovu prijava, Ministarstvo formira liste najugrozenijih slucajeva. Ali, na konkurs se prijavilo tri puta vise ljudi nego sto ima stanova.

"Ukoliko neko dobije socijalni stan mora imati prihod koji ne sme biti minimalan. To je zato sto za stan treba placati kiriju drzavi koja iznosi od tri do osam evra po kvadratu, u zavisnosti od toga u kom delu zemlje se nalazi stan. Stanovi su velicine od 60 metara kvadratnih. Nakon pet godina osoba koja dobije stan na konkursu, moze da ga otkupi i postane njegov vlasnik otplacujuci ga u narednih 10 godina", izjavljuje Djokic.

Medjutim, to znaci da ljudi koji zive od socijalne pomoci ne mogu dobiti stan zato sto novcem koji dobijaju kao socijalnu pomoc ne mogu placati kiriju. U Ministarstvu za transport i veze navode da je nova makedonska Vlada, izabrana krajem septembra, nasledila takvo stanje od prethodnika i da jos nije stigla da se pozabavi tim propisima.

Od 817 stanova za socijalno ugrozene i mlade bracne parove, dodela najmanje 455 stana je sporna i podnesene su tuzbe za preispitivanje nacina i uslova prema kojima su podeljeni. Makedonski ombudsman Branko Naumovski podrzao je ljude koji traze preispitivanje podele stanova i u njihovo ime pokrenuo postupak protiv ministarstava za socijalna pitanja i za transpot i veze.

"Sve slucajeve Vlada treba da preispita. U toku je postupak i nadamo se da ce Vlada na nekim od narednih sednica doneti odluku za konacnu reviziju oko toga kako su dodeljivani stanovi sa naznakom socijalni". U novoj Vladi, odgovornost za konkurs svaljuju na svoje prethodnike. Niko od prethodnih cinovnika ne zeli da odgovara na optuzbe da su stanovi dodeljeni onima koji su podmitili drzavne funkcionere. S druge strane, pojedini gradjani koji su na konkursu dobili stanove protestovali su ispred zgrade Vlade trazeci da se potvrde rezultati konkursa. Oni tvrde da su do stanova dosli na legalan nacin.

Na pitanje da li Ministarstvo za transport i veze ima komisiju koja ide na teren da bi videla uslove u kojima zive aplikanti za stan, Tanja Djokic kaze da do sada takva komisija nije postojala i da su oni koji konkurisu slali izjave o uslovima u kojima zive . "Nova makedonska Vlada preispitace sve slucajeve podele stana, ali ce i osnovati komisiju koja bi isla na teren", dodaje Djokic.

U makedonskim sudovima do sada nije zavrsen nijedan sucaj o mogucim nepravilnostima na konkursu. Stanari barake u centru Skoplja vrlo su uznemireni zbog toga jer su ubedjeni da je konkurs bio namesten i da ce u novoj podeli oni dobiti stanarsko pravo.

Zlata Pancevska u napustenim barakama skopskog osnovnog suda zivi vec pet godina.Pre toga je zivela kao podstanar, ali posto je izgubila posao sada nema para ni za stanarinu. U Skoplje je dosla iz jednog malog, ekonomski zaostalog makedonskog sela. Ni tamo nema svoju imovinu posto ju je njen otac testamentom ostavio macehi.

Pancevska se sa drugim porodicama uselila u barake kako ne bi bili pod vedrim nebom. Barake su gradjene pre 40 godina, bili su administrativne zgrade, a sada su prazne i polusrusene. U njima deca, zene, starci, svi koji su tu pronasli poslednji smestaj, koriste isti toalet. Nemaju kuhinju, a pijacu vodu imaju samo u zajednickom toaletu. Tu jos peru rublje, sudove, zube, tu se kupaju tako sto jedno crevo zakace u slavinu. Nemaju toplu vodu, nemaju grejanje. Zaboravljeni su od drzave, od Vlade i ministara koji obecavaju da che ressiti stambeno pitanje beskucnika

"Kad smo se zalili Ministarstvu socijalnih pitanja oni su nas uputili na Ministratvo za transport i veze. Tamo su rekli da idemo skopskom gradonacelniku zato sto smo njegova briga, a on nas je uputio na predsednika opstine. Tako nas setaju od vrata na vrata", kaze Zlata Pancevska.

"Posto niko ne zeli da nas primi, odlucila sam da uzmem sator i da ga postavim ispred kuce predsednika opstine. Tamo cu da zivim i svakoga dana cu traziti da mi resi stambeno pitanje. Ovo vise ne mogu da izdrzim. Zivim od socijalne pomoci, od 30 evra meseccno. Jedva uspem da kupim najosnovnije za kcerku", dodaje ona.

U Makedoniji postoje samo tri narodne kuhinje koje daju obrok beskucnicima i socijalno ugrozenim osobama. Kuhinje nije otvorila drzava, vec pravoslavna i katolicka crkva, kao i Islamska verska zajednica. Ali, narodne kuhinje su samo privremeno skloniste za ljude koji nemaju para i dom. Tamo beskucnici ne mogu da prenoce.

Toni Dabevski je socijalni radnik u ""Selter Centru" koji pokusava da nadje donatore kako bi otvorio prihvatiliste za beskucnike. "Planiram da, uz pomoc nevladinih organizacija i stranih donatora, otvorim jedan centar koji bi zbrinjavao bar dvesta lica. Na zalost, jos ne mogu da ostvarim tu ideju. Drzava nam daje minimalnu podrsku. Ona je sasvim zaboravila na ovu kategoriju ljudi i u zakonu koji tretira socijalna pitanja nigde ne mozete naci na koji nacin ce se zbrinjavati beskucnici", objasnjava Dabevski. On dodaje da u Makedoniji bitka za zbrinjavanje socijalno ugrozenih porodica tek pocinje.

(Kraj)