BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Cekajuci ekonomski boljitak

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Erne Nemet novinar iz Subotice

SUBOTICA, 2. marta 2003. (Beta) - "Dobrosusedski postujemo Madjarsku i zato cemo vratiti sve zelene zvezde (pogrdno ime za Madjare) naseljene na nasoj teritoriji u lepu, zelenu Madjarsku", pisalo je na lecima koji su u jednom kvartu u Novom Sadu pocetkom 2003. godine ostavljeni na parkiranim automobilima. Vlasti multietnicke srpske pokrajine Vojvodine su brzo reagovale ostrim osudama, a letak nije podstakao nove akte medjunacionalne netrpeljivosti. Ljudi su poceli da brinu druge brige, stavljajuci do znanja kako ne smatraju da su nacije, same po sebi, jedna drugoj pretnja.

"I dalje stoji da neki ekstremisti pokusavaju da izazovu neke incidente, kao na primer u Novom Sadu, sa tim glupim lecima. Ali, ljudi su pametniji i ne daju se glupim provokacijama. U ovom lepom gradu koji se zove Subotica skoro svaki Madjar ima druga koji je po nacionalnosti Srbin, i skoro svaki Srbin ima druga Madjara. Vrlo rado mogu izjaviti da ljudi jedne i druge nacionalnosti govore oba jezika, ili ako ne govore, barem se medjusobno razumeju", kaze Gelert Gligor,
novinar iz Subotice na severu Vojvodine.

Pretnje Madjarima su upucene samo dan pre nego sto je u Novom Sadu trebalo da bude obelezena godisnjica takozvane Novosadske racije u kojoj su, za vreme Drugog svetskog rata, madjarski fasisti likvidirali i bacali pod led Dunava hiljade Srba, Jevreja i Roma. Policija do sada nije pronasla autore letaka, niti je neka organizacija preuzela odgovornost za tu akciju.

Odnosi izmedju nacionalnih zajednica u Vojvodini su bili poremeceni za vreme vladavine Slobodana Milosevica, kada je zemlju napustilo oko 50.000 Madjara, ali su prilike sada stabilizovane. Prema novom popisu, u Srbiji zivi oko 293.000 Madjara. Najveca madjarska stranka - Savez vojvodjanskih Madjara - clanica je vladajuce koalicije DOS koja je pobedila Milosevica u oktobru 2000. godine. Njen lider Jozef Kasa je potpredsednik Vlade Srbije.

Savez vojvodjanskih Madjara participira u vlasti u gotovo svim vojvodjanskim opstinama u kojima je pobedio DOS, a gde ima madjarskog zivlja. Mnogo mladih Madjara ucestvovalo je u borbi protiv Milosevichevog rezima, narocito kroz pokret "Otpor". Svi oni verovali su u bolju buducnost nakon 5.oktobra 2000. godine, kada je Milosevic svrgnut sa vlasti.

"Mislim da se u poslednjih 10 godina, dok je trajalo to ratno stanje, dosta mojih vrsnjaka osecalo kao i ja - da smo gradjani drugog reda. Ali, cim se promenio ovaj crni rezim moja osecanja su se promenila. U tom smislu sad nije toliko tesko biti manjina, jer ljudi polako napustaju tu nacionalisticku ideologiju. Sad sam zadovoljan zbog tog sto osecam da ljudi nemaju vise taj strah jedni od drugih, po nacionalnoj osnovi", kaze Gelert Gligor.

I Norbert Piukovich (21), koji je zavrsio srednju trgovinsku skolu, kaze da ga ne brinu toliko nacionalisticki ispadi poput onog u Novom Sadu, koliko je zabrinut za ekonomsko i politicko stanje u zemlji. "Skoro je tri godine proslo od kada su bile promene. Skoro su svi ljudi izasli na ulice, cak i mi Madjari, da nam svima bude bolje. Ali posle dve i po godine, mislim da, nazalost, i dalje nikom nije bolje. Pa, recimo, da je mozda sad malo bolje, posto ipak mozemo da dobijemo neki bedan kredit preko banke. Plate su malo skocile gore, ali i cene su pratili skok. Ne, nisam bas zadovoljan, jer sam ocekivao nesto sasvim drugo, nesto bolje", kaze Norbert.

Brzinom promena nije zadovoljan ni Gelert. "Po meni bi trebalo sto brze, efikasnije i fleksibilnije izraditi plan funkcionisanja drzave da bi zadovoljili kriterijume Evropskoj unije. Po mojoj proceni, ako reforme teku tako polako kao sto je sada slucaj, necemo stici ni za 10 godina u Evropsku uniju", kaze on.

I Norbert je skeptican kada je u pitanju brzo pristupanje Srbije Evropskoj uniji. "Mislim da necemo skoro u UN, jer ni drzava, ni nas mentalitet, ni nasi radni obicaji ne odgovaraju evropskim standardima. Mozda cemo uspeti da se dovucemo blize Evropi, ali da skoro udjemo u Uniju, u to ne verujem", kaze on.

Zuzana Buzas (22), nezaposleni prehrambeni tehnicar iz Horgosa, tvrdi da su joj nakon demokratskih promena u zemlji najvazniji egzistencijalni problemi. "U politiku se bas ne razumem najbolje, ali ipak osecam da u drzavi i dalje nema velikih mogucnosti za mlade. Nazalost, jos ne mogu da nadjem posao u svojoj struci. Moj najvechi gubitak u zivotu je sto ne poznajem bas najbolje srpski jezik, a to mnogo znaci kod nekih zaposlenja. U mom selu u vecini zive Madjari i zato mi je veliki problem znanje srpskog jezika, jer nemam sa kim da
vezbam i razgovaram svaki dan. A ni u skoli nismo bas najbolje mogli nauciti zvanicni jezik", kaze Zuzana.

Andrea Kikic (25), predsednica Udruzenje gradjanja vojvodjanske madjarske omladine smatra da je najveci problem Madjara u Srbiji sto nemaju celovito skolovanje na maternjem jeziku. U Srbiji, naime postoji nastava na madjarskom jeziku na nivou osnovnih i srednjih skola, u krajevima gde zivi najveci broj Madjara. Medjutim, problemje tek sporadicna nastava na madjarskom u visokoskolskim ustanovama.

Andrea Kikic kaze da su zbog toga mladi Madjari tokom devedesetih uglavnom upisivali srednju skolu ili fakultet u Madjarskoj. Skoro po pravilu, ti omladinci nisu se vracali u Vojvodinu. "Primecujem da sad vec i roditelji, a takodje i mladi, uglavnom zele da ostanu u Vojvodini i skoluju se u svojoj drzavi. Mi se i trudimo da nagovorimo sto veci broj mladih da ostanu, jer i ovde ima moguchnosti i buducnost za njih", kaze Andrea.

Norbert Piukovic kaze da ne zna sta ce da radi u buducnosti, ali zna da nece otici iz Vojvodine jer su tu njegovi drugovi, roditelji i rodbina. "Kako stariji ljudi kazu:'Mi necemo docekati bolje, a za vas mlade mozda i bude bolje'. Sada mislim da cemo i mi isto govoriti svojoj deci. Sto se tice mojih planova, nemam jos nista konkretno. Mozda bih otvorio neku prodavnicu tehnicke robe, posebno ako dobijem neki dobar kredit", kaze Norbert.

I Zuzana slicno razmislja o svojoj buducnosti. "Zezela bih jedan dobar i stalan posao, sa dobrom platom, da bih mogla poceti da gradim svoju buducnost. Da kupim stan, auto i sreco se udam. Razmisljala sam da odem u podstanare, ali shvatila sam da tako ne bih prezivela ni mesec dana. Mnogo razmisljam o tome da odem negde u inostranstvo, ali i za to treba mnogo para. Ali sta ako ne nadjem posao ni tamo, sta cu onda? Rizik je svakako velik. Onda najbolje da ostanem tu", kaze ona.

Gelert kaze da "duboko u sebi" veruje da ce on i njegovi vrsnjaci docekati bolju buducnost. "Treba ubrzati ove reforme kako mi mladi ne bismo izgubili snagu i volju za zivot u ovoj drzavi", kaze na kraju Gelert.



(Kraj)