BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Temisvar: Djaci odbijaju etnicke podele

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Mirko Atanackovic
dopisnik Bete iz Temisvara

TEMISVAR, 3. septembra 2002. (Beta) - Uccenici nacionalno mesovite gimnazije "Boljaj Farkas" iz rumunskog grada Trgu Muresa odrzali su skolskim vlastima i roditeljima pravu lekciju iz tolerancije zajednicki odbivsi da prihvate odluku da se u toj skoli od ove godine nastava izvodi samo na madjarskom jeziku, a da rumunski ucenici predju u druge skole.

"Necu da se osecam strancem u svojoj zemlji", kaze 16-ogodisnji Joan Pop (Ioan Pop), ucenik gimnazije "Boljaj Farkas" rumunske nacionalnosti, dok njegova skolska drugarica, 17-godisnja Erika Verestoj (Verestoy Erica), madjarske nacionalnosti, smatra da se pravo na obrazovanje na maternjem jeziku moze realizovati i "pod istim skolskim krovom u okviru do sada postojechih sekcija".

"Niko ne moze da mi objasni zasto moji drugovi moraju da se sele iz skole samo zato sto su Rumuni. Mi u skoli nismo imali nijedan incident, niti smo marili o tome ko je Rumun, a ko Madjar. I sta cemo da dobijemo time sto che gimnazija od sada biti samo madjarska. Da li cemo znati i nauciti vise", kaze Erika.

Rumunski i madjarski ucenici su protiv odluke o ukidanju nastave na rumunskom protetsvovali danima, prinudivsi na kraju vlasti da popuste i da se saglase da bar u toku ove godine nikakvih promena ne bude. Protesti djaka izazvali su brojne reakcije i politicke podele u zemlji, a doveli su i do po prvi put javno izrazenog neslaganja izmedju vladajuce Socijal-demokratske stranke i njenog jedinog politickog saveznika u parlamentu - Demokratskog saveza Madjara u Rumuniji.

Sve je pocelo zakljucivanjem Protokola o uzajamnoj saradnji te dve stranke na lokalnom nivou u Trgu Muresu. Tim sporazumom, koji su odmah usvojile lokalne sskolske vlasti, predvidjeno je, pored ostalog, da se u nacionalno mesovitoj gimnaziji "Boljaj Farkass", nastava od nove skolske godine odvija iskljucivo na madjarskom jeziku. Predvidjeno je, takodje, da odeljenja na rumunskom jeziku budu premestena u dve obliznje gimnazije u kojima ce se nastava odvijati iskljucivo na tom jeziku. I u te dve skole djaci su bili nacionalno mesoviti, a djaci iz odeljenja na madjarskom jeziku treba da budu prebaceni u buducu madjarsku gimnaziju.

Odluku skolskih vlasti najpre nisu prihvatili djaci rumunske nacionalnosti. Njima su se, medjutim, pridruzili i brojni ucenici madjarske narodnosti, koji takodje nisu mogli da razumeju da njihovi skolski drugovi treba da se presele u drugu skolu, samo zato sto su druge nacionanosti. Tako su djaci gimnazije u Trgu Muresu zajednicki odbili da budu zrtve medjustranackih dogovora.

Djacki protesti su izazvali pravu uzbunu kod lokalnih skolskih, ali i politickih vlasti. Politicari su djacima najpre u pojedinacnim razgovorima pokusavali da objasne razloge za svoju odluku. No, pobunjeni ucenici su sva objasnjenja energicno odbili, ostajuci dosledno protiv svakog oblika nacionalne segregacije skola i ucenika.

Problem u gimnaziji "Boljaj Farkas" ustalasao je celu rumunsku javnost, pa su se o njemu izjasnjavali i predsednik i premijer Rumunije Jon Ilijesku i Adrijan Nastase. Predsednik Ilijesku bio je posebno izricit u stavu da su ucenici u pravu i da se demokratsko, multietnicko i multikulturno drustvo ne moze uspesno graditi zatvaranjem u etnicke getoe. Demokratski savez Madjara u Rumuniji, medjutim, tome se protivi i zalaze se za postovanje Protokola o podeli skola i ucenika.

Kompromisna odluka, kojom je predvidjeno da svi djaci koji su poceli skolovanje u nacionalno mesovitim skolama u tim skolama i diplomiraju, donesena je pod pritiskom djaka i javnog mnjenja. Nakon protesta djaka u Trgu Muresu u javnosti se ucvrstilo misljenje da ostvarivanje prava manjina na obrazovanje na maternjem jeziku, ne treba uvek i obavezno da bude praceno etnickim podelama skola i djaka.

Uprkos svemu, u politici upisa za sada nema promena. Djaci rumunske i madjarske nacionalnosti ubuduce ce biti usmeravani na skole u kojima ce se nastava odvijati samo na njihovom maternjem jeziku. U Rumuniji, u skladu sa propisima Evropske unije, vec rade skole u kojima je nastava organizovana samo na jezicima manjina. Tako vec postoji 55 samostalnih skola na madjarskom jeziku, kao i, takodje samostalne, skole na nemackom, srpskom i jezicima drugih manjina.

Ucenica Ilona Zula (Jula Ilona) stara 18 godina, madjarske nacionalnosti, pita kako je to moguce da se vecina odraslih gradjana tako zdusno zalaze za zajedniccki "evropski krov" pod koji bi bile smestene sve drzave i narodi starog kontinenta, a da se ti isti gradjani sada protive "zajednickom krovu", pod kojim zele da uce i druze se ucenici gimnazije "Boljaj Farkas". Ovakve kontradikcije ce po misljenju njenog rumunskog kolege iz razreda Aurela Neamcua (18) (Aurel Neamtu), trajati sve dok ne dodje do smene generacija, odnosno dok sadasnje mlade generacije ne preuzmu rukovodjenje svojim zemljama, ali i celom ujedinjenom Evropom. A protesti gimnazijalaca pokazali su da mladi ljudi imaju snagu da se suprotstave stetnim i nerazumljivim odlukama politicara.

(kraj)