Gde su nasa deca

BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Gde su nasa deca?

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.

Olivera Tomic
dopisnik Bete iz Kragujevca

KRAGUJEVAC, 31. oktobra 2002. (Beta) - Milutin Manojlovic umalo nije doziveo infarkt kada mu je sluzbenica u beogradskoj opstini Saveki Venac, uz dokumenta za njegovog sina LJubomira, izdala i dokumenta za kcerku Nikoletu, za koju je mislio da je umrla pre 23 godine.

Ljubomir i Nikoleta, rodjeni su kao blizanci, ali su porodici Manojlovic, samo nekoliko dana posle rodjenja, lekari rekli da im je kcerka preminula. Roditelji koji su godinama ziveli u uverenju da im je dete odavno mrtvo, organizovali su veliku potragu i na kraju uspeli da pronadju kcerku.

Slucaj porodice Milutinovic uzburkao je javnost u Srbiji, ponukavsi i druge porodice sirom zemlje koje sumnjaju da su im novorodjencad ukradena, a da su od lekara dobili falsifikovane izvestaje o smrti. U medijima je otvorena rasprava o tome da li medju lekarima postoji mafija koja se bavi prodajom novorodjencadi.

Porodica Manojlovic zivi u srpskom gradicu Soko Banja. Pored Nikolete i Ljubomira, imaju i starijeg sina Dragana. Njihova majka Radojka blizance je rodila u jednom od najvecih porodilista u Srbiji, u ulici Narodnog fronta u Beogradu, opstina Saveski venac. Od opstinske sluzbenice Manojlovici su saznali da postoji uredna dokumentacija koja pokazuje da je Nikoleta, za koju su im lekari rekli da je umrla, otpustena iz bolnice 25. juna 1979. godine, istog dana kada i njen brat blizanac Ljubomir.

Odmah nakon porodjaja, lekari su Manojlovicima rekli da im je zenska beba bolesna i da mora da bude preneta u beogradski Institut za neonatologiju. Majka je, pak, ostala u porodilistu sa muskim detetom.

Jedanaest dana nakon toga, Manojlovicima su iz Instituta javili da im je kcerka umrla. Osoba koja se predstavila kao lekar rekla je da je nad bebom vec izvrsena obdukcija i da roditelji ne mogu da preuzmu telo. Porucili su im da je beba vec sahranjena po pravilima bolnice. Usput im je receno da treba da budu srecni sto im je drugo dete prezivelo i da se posvete sinovima.

Manojlovici kazu da nisu imali razloga da sumnjaju u izvestaje lekara, iako nikada nisu dobili potpunu bolnicku dokumentaciju o smrti svoje kcerke. Odlucili su da zaborave bol zbog smrti kcerke i u potpunosti se posvete svom sinu Ljubomiru. I to je trajalo 23 godine, sve do sokantnog saznanja do koga je Milutin dosao na salteru beogradske opstine Saveski venac.

U pokusajima da nadju dete za koje je poceo da veruje da je zivo Milutin i Radojka nisu nailazili na razumevanje. "Ne pitajte me kako sam dosao do Nikolete. Ma, bas bih voleo da me tuze zbog svega sto sam uradio trazeci svoje dete, tada bi barem istina izbila na videlo", kaze Milutin.
"Uspeo sam da, preko nekih ljudi, stupim u kontakt sa kcerkom. Opet vam kazem, ne pitajte kako. Uspeo sam da tako zakazem i susret sa njom. Cim sam je video prvi put, znao sam da je to moje dete", kaze Milutin. Dok prica o prvom susretu sa devojkom za koju misli da mu je kcerka, stalno mu suze oci.

Milutin navodi da je tokom potrage saznao da je devojcica dosla u jednu porodicu koja je najpre zivela u Krusevcu. Sada se zove Violeta R. Potom se porodica preselila u Beograd. Kaze da nimalo ne sumnja da je devojcica do koje je dosao upravo njegova kcerka Nikoleta.

"Ove godine Nikoleta je dosla u Soko Banju kako bi 5. maja proslavila rodjendan sa svojim bratom blizancem i bratom Draganom. Poklonili smo joj zlatni lancic koji smo joj namenili jos pre 23 godine. To je prvi rodjendan koji smo proslavili zajedno, cela porodica", kaze Milutin, ne uspevajuci da zadrzi suze.

Nikoleta (sada Violeta) je na rodjendan dosla sa sestrom iz porodice u kojoj zivi i za koju je, kako kazu Manojlovici, veoma vezana. Milutin kaze da sada zivi u porodici koja dugo nije mogla da dobije decu. A onda su, prema dokumentima do kojih je Milutin dosao, u dve godine dobili dve kcerke. Jedna, za koju tvrdi da je Nikoleta, rodjena je bas u maju 1979. godine, dok je druga devojka godinu dana mladja.

Manojlovic kaze da je jos pre sest meseci podneo krivicnu prijavu kako bi se utvrdilo da li je Violeta R. zaista njegova kcerka. Medjutim, pravosudje mu jos nije odgovorilo. Predstavnici beogradske policije izjavili su da se u "slucaju Manojlovic" vrsi provera i da ce se "DNK analizom doci do prave istine".

Milutin je uveren da iza svega stoji mafija koja se bavi prodajom dece. Kaze da mu je sada najvaznije da ih raskrinka zbog druge dece i njihovih roditelja. Zbog toga ne zeli da preciznije prica o celom slucaju, niti zeli da izjave za javnost daju njegova zena i sin Ljubomir.

Violeta R, za koju Manojlovici tvrde da je njihova Nikoleta, i dalje zivi u Beogradu, u porodici u kojoj je odrasla. Ta porodica, medjutim, ne zeli da kontaktira sa novinarima. Ni Violeta ili Nikoleta nije kontaktirala sa medijima.

Od kada su prvi put objavili svoju pricu u medijima, Manojlovicima se javilo mnostvo roditelja koji su decu izgubili na porodjaju. Njihove price bile su slicne. Svima je receno da su im deca mrtva, a nikada nisu dobili urednu dokumentaciju o tome, niti su preuzeli tela beba.

Porodice koje sumnjaju da su im deca ukradena medjusobno su se povezali i zajednicki tragaju za istinom. Pocetkom oktobra ove godine ispred zgrade Vlade Srbije okupilo se vise od stotinu roditelja iz cele Srbije, trazeci pomoc. Procenjuje se da u celoj Srbiji ima oko 300 porodica koje tragaju za svojom decom, sumnjajuci u izvestaje da su preminula na porodjaju.

Medju roditeljima koji su bili u Vladi Srbije su i Milka i Zivan Agatonovic, iz Kragujevca. Njihova beba rodjena je 26. septembra 1974. godine. Milka Agatonovic se porodila prevremeno i na svet donela zivo musko dete tezine kilogram i sesto grama, duzine cetrdeset sest santimetara. Odmah posle porodjaja odvojena je od deteta, uz objasnjenje da beba mora hitno da bude prebacena u bolnicu u Nisu, zbog kako su tada rekli, infekcije koja je vladala na decjem odeljenju u Kragujevcu.

"Dakle, idemo za Nis i ja i dete", upitala je majka na sta joj je receno da ona ostaje u Kragujevcu. Nakon toga, Agatonovici vise nikada nisu videli svoje dete. U niskoj bolnici, gde su nakon nekoliko dana otisli da pitaju za zdravlje bebe, receno im je da je dete mrtvo vec sest dana i da u bolnici nisu imali njihovu adresu, kako bi ih licno obavestili.

"Bili smo mladi, ona 19 godina, ja tek neku godinu vise. Kasnije cemo saznati da su takvi parovi za trgovce ljudima idealna meta...", kaze Agatonovic i pokazuje obimnu dokumentaciju koju je uspeo da prikupi o svom detetu. On tvrdi da su mu lekari u kragujevcackoj bolnici rekli da je "dete rodjeno potpuno zdravo", a u Nisu da je dete, navodno, bilo "bolesno jos u utrobi majke" i da nije imalo izgleda da prezivi.

Agatonovici su ubedjeni da je njihov sin ziv. Kao dokaze navode da im niko nije dozvolio da preuzmu telo deteta, a pokazuju i posmrtnicu sa uzrokom smrti bebe koja je izdata pre nego sto je obdukcija uradjena.

Bracni par Vera i Milovan Vukomanovic iz Donje Sabanke kod Kragujevca su jos jedan par koji tvrdi da su bebu izgubili u kragujevackoj bolnici pod nerazjasnjenim okolnostima. Njihovo dete rodjeno je 1987. godine.

Ubrzo posle porodjaja majci je saopsteno da je beba umrla. Bio je to veliki sok za Veru koja je zatrazila da vidi svoje mrtvo dete. Medjutim, jedan od lekara joj je odgovorio:"Dete je vec svo iseceno na parcad, radjena je obdukcija". Na uporno insistiranje majke, samo je ponovio:"Dete je spaljeno i vec je otislo u kanalizaciju". Vukomanovici, takodje, tvrde da nikada nisu dobili urednu dokumentaciju o smrti svoje bebe.

Sa roditeljima je u Beogradu razgovarao nacelnik Uprave kriminalisticke policije MUP-a Srbije Srbislav Randjelovic i pokusao da ih ubedi da ce policija ispitati svaki slucaj pojedinacno. On je naveo da je od pocetka jula provereno 66 predmeta o navodno ukradenim bebama, ali da "nisu uocene nepravilnosti" u radu bolnica. Randjelovic je kazao da se oko jos 60 slucajeva nalazi u tuzilastvu i da drzavni organi cine sve kako bi detaljno ispitali svaki slucaj.

Vecina roditelja nije bila zadovoljna odgovorom. Jedna od majki, Vesna Knezevic, kazala je da ima utisak da nadlezni samo "kupuju vreme", jer nemaju odgovore na dokaze roditelja koji tvrde da su im deca oteta u bolnici i kasnije prodata.

Samo u Kragujevcu ima tridesetak porodica koje traze svoju decu. U potragu za istinom aktivno su se ukljucili i lokalni mediji, posebno televizija koja je emitovala seriju priloga pod naslovom "Gde su nasa deca". Medjutim, i roditelji i mediji naisli su na zid cutanja kod svih koji bi mogli da im pruze neki odgovor.

Zaposleni na Klinici za ginekologiju i akuserstvo kragujevacke bolnice uglavnom ne zele da daju izjave bez saglasnosti rukovodstva. Celni ljudi bolnice, pak, umesto odgovora roditeljima i novinarima prete sudskim tuzbama. U trenutku kada je potraga za decom bila najaktuelnija, direktorka Klinicko-bolnickog centra iz tog grada Ljiljana Mijatovic bila je na Zlatiboru. Novinarima je saopstila da je na godisnjem odmoru i da "nista ne zna".

Za razgovor sa novinarima nije bila raspolozena ni pomocnica direktorke za internisticka pitanja Ljiljana Bajevic, koja je navela da nije dovoljno informisana o tom problemu. Dodala je da se o zahtevima roditelja nije razgovaralo na Kolegijumu direktora.

Jedini koji je pristao na razgovor o ovoj temi bio je pomochnik direktora za hirurska pitanja Dragan Djokovic, ali je on pokusao da odvrati novinare od potrage. "To nije vasa nadleznost. Da li ce nesto da se rasscisti ili ne, Bozja je volja. Nase je samo da se trudimo", rekao je Djokovic i izneo svoj licni stav da "sve informacije treba prezentovati", pogotovu onim ljudima kojih se to direktno tice.

Posle duzeg vremena od pocetka kragujevacke misterije nestalih beba, javnosti se obratio i advokat KBC Milan Dumic, koji je rekao da "ne zna o kojim porodicama je rec", ali je dodao da za sve slucajeve u kojima "porodice potrazuju svoju decu" bolnica ima urednu dokumentaciju.
Jedan od kragujevackih lekara koji se pominje u ispovestima majki, Bogoje Nikolov, tuzio je u oktobru dve majke tvrdeci da su ga svojim izjavama u medijima "oklevetale" i nanele mu "dusevnu patnju".

Na prvom rocistu u kragujevackom Opstinskom sudu okupilo se oko stotinu roditelja iz cele Srbije. Lekar Nikolov dosao je u pratnji privatnog obezbedjenja iz jedne lokalne detektivske agencije. Sudija Gordana Radovic je, posle istrage, odlucila da odbije krivicnu tuzbu lekara kao neosnovanu.

Sedam kragujevackih porodica, koje su prikupile odredjenu dokumentaciju o svojoj, zvanicno umrloj deci, podneli su krivicne prijave protiv zaposlenih u kragujevacckoj bolnici zbog "promene porodicnog stanja" i "oduzimanja maloletnog deteta" koje se odnose na dogadjaje iz 1974. 1985. i 1987. godine. Medjutim, prijave su odbacene zbog "zastarelosti".

Opstinski javni tuzilac Kosara Radovanovic izjavila je da su ta dela zastarela i da roditelji sada jedino mogu da se obrate zdravstvenom inspektoru Ministarstva zdravlja koji ima ovlascenja da prekontrolise celokupnu dokumentaciju. Dodala je da u slucaju da se utvrde neke nepreciznosti roditelji mogu da traze nadoknadu materijalne stete.

Medjutim, roditelji nemaju nameru da odustanu. Psiholozi tvrde da se roditelji nece smiriti sve dok postoji nada da pronadju svoju decu, za koju su mislili da su izgubljena zauvek. Slucaj porodice Manojlovic sada im daje novu nadu. Zato ce drzavni organi morati da preduzmu brzu i preciznu istragu, koja je do sada izostajala. Tek nakon nje nekoliko stotina porodica u Srbiji moci ce ponovo da potrazi svoj mir.

(Kraj)