BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Nekaznjeni izgredi

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Marija Prijic-Sladic / novinar Bete

BEOGRAD, 7. marta 2003. (Beta) - "Nije mi toliko zbog uboda nozem. Proslo je, boli me i dalje kad su promene vremena, ali prodje. Strah me je gde cemo dalje jer se stanari Novog Beograda bune sto smo ovde, a mestani Zemun Polja, gde su hteli da nas presele, ne daju da idemo tamo. Kazu da smo prljavi i da krademo, da im smetamo. Neka nam daju uslove kao drugim Beogradjanima, struju, vodu, pa ce da vide kako umemo da budemo cisti", prica Nedjmija Gasi, tridesetpetogodisnja Romkinja izbegla sa Kosova, majka sestoro dece.

Nedjmiju je krajem novembra prosle godine, ispred njene, kako kaze, "privremene kuce od blata" u Beogradu, nozem povredio "skinheds". Za Nedjmiju, to je "Beogradjanin", jedan od trojice mladica koji su njenom sestogodisnjem sinu stavili pistolj u usta i lupali mu samare. Rusili su tarabe po "naselju" koje su izbeglice napravile od blata i kartona i tukli stanare tih kuca, a nozeve su upotrebili kada je Nedjmijin suprug Gzim pokusao da im se suprotstavi.

Upad "skinhedsa" u izbeglicko romsko naselje samo je jedan u nizu slicnih incidenata koji se proteklih meseci dogadjaju u Srbiji. Kubanki Dzeni Grant radnik obezbedjenja zabranio je ulaz u jedan beogradski supermarket uz obrazlozenje:"Cigani ne kupuju ovde, kupuju na buvljaku". Jednog Beogradjanina je u centru grada pretukla grupa mladica i izvredjala njegovu suprugu crne puti. Grupa Beogradjana sprecila je vernike Anglikanske crkve da odrze bozicnu sluzbu u kapeli Patrijarsije.

U decembru su na kuci cacanskog pedijatra, Jevrejke Mirjane Hercog, osvanuli antisemitski grafiti "Kristalna noc", "Srbija Srbima", "Mars odavde". U Velikom Gradistu je pocetkom ove godine pokrenut postupak protiv grupe mladica koji su mesecima maltretirali devetogodisnjeg Roma, primoravajuci ga na oralni seks u kaficu, naocigled gostiju. Prosle godine u Novom Sadu pretucen je Rom Ivan Ziga.

Zrtve nasilja zbog pripadnosti drugoj rasi, naciji ili veri, najcesce i ne pokrecu krivicne prijave iz straha od odmazde, a tuzilastvo, prema ocenama strucnjaka nevladinih organizacija, ne radi dobro svoj posao. Napad na bracni par Gasi, u kome je Nedmija, na ocigled svoje dece, ubodena nozem, odmah su uhvaceni, a zrtve su ih prepoznale. Bracni par sada ceka poziv na sud, ali i Nedjmija i Gzim kazu da im je, zapravo, svejedno sta ce se dogoditi sa napadacima.

"Uvukao se strah. Oni su dosli, bez ikakvog povoda, u sred bela dana i rusili i tukli ovde. Govorili su mi da ce ovde sve biti Srbi i da mi treba da idemo odavde. Svasta su jos govorili, psovali i pretili... Sta imaju protiv nas Roma, ili Cigana, kako 'oches - jedna je dusa? Bojimo se nocu, potpuno smo nezasticeni... Policija je, stvarno, mesec dana nakon tog dogadjaja patrolirala ovuda, komandir nam je ostavio i broj telefona da ga odmah zovemo ako dodje do necega, ali ne mogu oni nas da cuvaju stalno", kaze Nedjmija.

Koordinator nevladine organizacije Forum za etnicke odnose Dusan Janjic ocenjuje da je "sasvim ocekivano" ekstremno i nasilno ponasanje mladjih generacija u Srbiji, nakon 13 godina medijskog potenciranja nacionalne mrznje i netrpeljivosti. "U udzbenicima smo imali ucenje mrznje, citava terminologija prilagodjena je tome. Na primer, Albanci su nazivani Siptarima", kaze Janjic.

On ocenjuje da je u Srbiji, vise nego u drugim zemljama bivse Jugoslavije, uopste pojacano nasilje kojim se resavaju i najbanalnije, svakodnevne situacije, a sto je "posledica dugogodisnjih sankcija i bombardovanja".

Kao rezultat izolacije i straha od svega sto dolazi iz inostranstva, stvorio se i strah od drugih rasa. Odjednom dolaze stranci koji su i realna konkurencija domacem stanovnistvu na trzistu jer su dosli da rade. Pojacavanju ekstremnih oblika rasne, verske i etnicke netrpeljivosti mozda najvise doprinose pojedinci i stranke, pa i nevladine organizacije koje rade na pojacavanju mrznje i stvaranju tenzija u svakodnevnom zivotu zbog ostvarivanja svojih interesa. Medju nevladinim organizacijama, to su one koje su delovale u doba Milosevica i bile direktno podrzavane ili tolerisane od njegovog rezima, kao sto su ektremna nacionalna organizacija Obraz, udruzenje Sloboda koje sprovodi kampanju protiv Haskog tribunala, i udruzenje klerikalnih krugova Filozof. Takvih organizacija ima i medju manjinama, narocito Bosnjacima, Albancima i Madjarima, a uglavnom deluju sa pozicija ekstremnog nacionalizma i sirenja verske i nacionalne netrpeljivosti, rekao je Janjic.

On kaze da je u Srbiji, prema svim istrazivanjima, manje od 20 odsto stanovnistva ekstremno nastrojeno, ali da se nacionalisticki ispadi ne kaznjavaju adekvatno. "Tuzioci moraju da rade svoj posao, a ne da cekaju da neko drugi pokrece ta pitanje. Njima treba da dodje Komitet za antisemitizam Evropske unije i vidi kako ima 150 nerealizovanih prijava", naveo je Janjic.

U okruznom javnom tuzilastvu u Beogradu, prema recima advokata Fonda za humanitarno pravo Dragana Lalosevica, nijedno delo izazivanja rasne, verske ili nacionalne mrznje nije vodjeno kao krivicno, a samim tim ni adekvatno kaznjeno. "Srpski tuzioci ne istrazuju rasnu pobudu tih, najcesce nasilnih dela, i podvode ih pod krsenje javnog reda i mira", rekao je Lalosevic.

"Kada bi neki pocinilac za maltretiranja, zlostavljanja, prebijanja i vredjanja Roma dobio kaznu od, na primer, pet godina zatvora, i kad bi to odjeknulo u medijima, mozda bi svaki 'skinheds' bolje razmislio pre potezanja noza", ocenio je Lalosevic.

Zamenik okruznog javnog tuzioca u Beogradu Aleksandar Milosavljevic, medjutim, odbacuje tvrdnje da je Tuzilastvo odgovorno za nekaznjavanje krivaca. On, na osnovu licnog iskustva, kaze da se krivicna dela iz rasistickih pobuda tesko dokazuju. "Niko nece da kaze da je tukao Roma jer je Rom, vec zato sto ga je, na primer, zrtva iznervirala", dodao je Milosavljevic.

Za srpsku javnost takav stav tuzilastva je uobicajen. U pravosudju jos uvek radi veliki broj sudija koji su se kompromitovali za vreme Milosevicevog rezima. Zamerke na rad pravosudnih organa zaposleni u pravosudju tumace kao narusavanje zakonom zagaranovane nezavisnosnosti sudske vlasti. U srpskom pravosudju je tipicno i prebacivanje krivice izmedju sektora. Tako ce tuzioci, na primer, kazati da su oni uradili svoj deo posla, ali da su sudovi spori, a sudije ce se pozivati za nepotpunost dokaza iz tuzilastva ili policije.

Beogradski psiholog Zarko Trebjesanin smatra da ce se rasizam, nacionalizam, kao i svi ostali oblici izrazavanja ksenofobije, u Srbiji smanjiti sa demokratizacijom drustva i rastom standarda gradjana. Nasilni oblici ispoljavanja netrpeljivosti smanjice se, izmedju ostalog, "ako politicari budu govorili vise jezikom tolerancije i civilizovanim nacinom resavali konflikte, cime ce davati primer ostalim gradjanima", ocenio je Trebjesanin.

On smatra da bi i u skole trebalo uvesti predmet koji bi kod dece gradio politicku kulturu i svest o postovanju i uvazavanju licnosti drugih, a veliku ulogu igraju i porodica i mediji.

Rasna mrznja i druge predrasude u velikoj meri su povezane sa autoritarnim drustvima, kakvo je bilo srpsko. "Narocito u proslom rezimu, u Srbiji je bilo mnogo autoritarnih licnosti koje potisnutu agresivnost najlakse prazne nasiljem nad manjinskim grupama. Neka psiholoska istrazivanja pokazuju da je stepen autoritarnosti u Srbiji danas manji nego pre desetak godina, iako nije sasvim nestao", kaze Trebjesanin.

(kraj)