BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Pokusaj pomirenja

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Snezana Lupevska
dopisnik Bete iz Skoplja





SKOPLJE, 27. januara 2003. (Beta) - Tempirana bomba, postavljena ispred gimnazije "Goce Delcev" u makedonskom gradu Kumanovu, ubila je jednog slucajnog prolaznika i ranila jos petoro ljudi, medju kojima je i sesnaestogodisnja ucenica koja je tada izlazila iz skole.
Bomba je eksplodirala 27. decembra prosle godine u 16.45 sati, tacno u vreme kada je nastava trebalo da bude okoncana. Prava tragedija izbegnuta je samo zahvaljujuci zaboravnosti cistacice Silve Ristic. "Razgovarala sam sa koleginicima i zaboravila sam da zvonim na vreme. Zakasnila sam dva minuta", kaze ona.

Incident je okarakterisan kao jedan od najtzih teroristickih napada u prosloj godini i dobio je politicke konotacije. Gimnazija "Goce Delcev" je skola u etnicki mesovitom Kumanovu u kojoj se od septembra 2001. godine skoluju samo Makedonci. Odvajanje makedonske albanske gimnazije usledilo je nakon ucestalih tuca izmedju albanskih i makedonskih ucenika. Albanski ucenici, roditelji i nastavnici dogovorili su se da casove pohadjaju u albanskoj Osnovnoj skoli "Naim Fraseri" u popodnevnoj smeni, nakon sto osnovci zavrse svoje casove.

U Kumanovu, prema statistickim podacima zivi 60 odsto Makedonaca, 25 posto Albanaca, 10 procenata Srba i pet odsto Roma. Po makedonskom Ustavu, manjine imaju pravo na skolovanje na maternjem jeziku u sredinama gde cine vise od 20 odsto stanovnistva. To pravo vazi i za ustanove visokog skolstva, tako da Albanci imaju i svoj Univerzitet u Tetovu, otvoren uz pomoc medjunarodne zajednice.

Kumanovo je, uprkos sukobima u Makedoniji 2001. godine, ostalo multietnicki grad, ali skole nisu uspele da zadrze takav karakter. Tokom 2001. godine, dok su Makedonci i Albanci jos isli u istu skolu, izbilo je nekoliko uzastopnih tuca medju ucenicima te dve nacionalnosti. Zbog zestine sukoba u skolama je morala da intervenise i policija. Tenzije nisu prestale ni nakon sto su albanski ucenici premesteni u drugu skolu.

"Imali smo policiju ispred gimnazije koja je mesecima brinula o bezbednosti. Kad su Albanci odlucili da odu iz ove skole policija je nastavila da brine o bezbednosti, ali su policajci povuceni dve nedelje pre eksplozije. Evo sta se dogodilo sada", kaze zamenik direktora gimnazije "Goce Delcev" Lidija Spasic. Ona smatra da je povratak albanskih ucenika u skolu moguc, ali o tome prethodno moraju da se saglase svi - nastavnici, ucenici i njihovi roditelji. Koordinator svih albanskih razreda u Kumanovu Elmer Redzepi nije zeleo da govori o podelama ucenika, niti o mogucnosti da se albanski gimnazijalci vrate u skolu "Goce Delcev".

Misljenja pojedinih ucenika obe nacionalnosti su podeljena.

"Sve manje su nam nade da mozemo i mi Makedonci i Albanci da idemo u iste skole. Tenzije su velike i cesto se desavaju tuce izmedju Makedonaca i Albanaca. Pokrenuli smo inicijative za zajednickim koncertima, ali nisu uspeli", kaze sedamnaestogodisnja Katerina Kostova ucenica gimnazije "Goce Delccev" u Kumanovu.

"Previse se toga dogodilo i previse je bilo tuca. Ne znam bas da li bismo mogli da idemo u iste skole", kaze Artem Bekiri vrsnjak Katerine Kostove iz istog grada.

Ali, nisu svi takvi pesimisti. Divna Jankova je psiholog u osnovnoj skoli u Kumanovu u kojoj uce i Albanci i Makedonci. Ona je predsednica nevladine organizacije "Poverenje" koja je proteklih meseci organizovala dvadesetak tribina na kojima su ucestvovali i albanski i makedonski ucenici, zajedno sa svojim roditeljima i nastavnicima.

"Razgovaramo otvoreno o temama kao sto su tolerancija, stereotipi, incidenti, slicnosti i razlike. Razmenjujuci misljenja pokusavamo da nadjemo zajednicki jezik za resenje svih problema i mislim da uspevamo da polako gradimo bolju buducnost ove dece", kaze Divna Jankova.

U osnovnim skolama u Kumanovu jos nisu zabelezeni incidenti medju ucenicima. Nastavu, svako na svom jeziku, u istim zgradama pohadjaju i Makedonci i Albanci.

Tribinama i radionicama koje organizuje "Poverenje" prisustvovalo je i 30 srednjoskolaca albanske, makedonske, ali i drugih nacionalnosti. "Ovde smo da bismo razgovarali o problemima i da poboljsamo medjusobno poverenje. Teme su odlicne, a mi razgovaramo o stvarima koje se ne uce u skoli - to su tolerancija, prevazilazenje stereotipa, kako savladati diskriminaciju", rekla je sesnaestogodisnja Mirjana Trajkovska.

"Fascinirale su me ove radionice. Cak smo i otvoreno razgovarali o pitanjima za koja smo ranije smatrali da ih nije moguce zajednicki razmatrati. Cak smo razgovarali i o eksploziji bombe. Sve je snimljeno i na lokalnoj televiziji i drago mi je da stanovnici Kumanova mogu da vide i cuju nase misljenje. Nadam se da cemo se vratiti u gimnaziju i da ce incidenti prestati", kaze Gzim Bajrami, maturant u Kumanovu.

Makedonski predsednik Boris Trajkovski je od roditelja djaka obe nacionalnosti zatrazio da preduzmu mere kako bi se njihova deca vratila skoli i ucenju, umesto da budu zrtve politike. "Ne smemo da dozvolimo da se deca uvlace u politiku. Moramo biti uporni i spreciti incidente", porucio je ministar obrazovanja Azis Polozani. I pored apela, za sada se u mesovitu gimnaziju nije vratio nijedan ucenik albanske nacionalnosti. Ostajuci u nacionalno izolovanim sredinama djaci nemaju sanse da upoznaju one druge, da govore i njihov jezik, da spoznaju njihovu kulturu, postanu drugovi i prevazidju politicke razlike odraslih. Tribine i radionice pomazu, ali ne mogu da zamene realan zivot.

(kraj)