BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Sofija: Polozaj Bugara islamske veroispovesti

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Nikolaj Petrov
dopisnik Bete iz Sofije

SOFIJA, 29. decembra 2002. (Beta) - "Egrek kao da je nicija zemlja. Bio je u Turskoj, zatim u Bugarskoj, posle u Grckoj i sada napokon ponovo u Bugarskoj. Deda mi se zvao Asan, zatim - Asen, posle ponovo Asan. Ocu su isto tri puta menjali ime, a moje - samo dva puta", kaze starac Asen Vasilev, neformalni staresina sela Egrek u Bugarskoj, na istocnim Rodopima.

U tom selu zivi oko 900 Bugara islamske veroispovesti. Oni sami kazu za sebe da su dvostruka manjina. Za Bugare, koji su pravoslavci, manjina su po verskom osnovu, dok su za Turke - vecinu stanovnisstva u istocnim Rodopima, manjina po naionalnoj pripadnosti.

"Nas maternji jezik je bugarski, ali smo po veri muslimani", kaze deda Asen Vasilev.

Oko 400 mestana sela Egrek krajem novembra je upalo u medjugranicni prostor izmedju Bugarske i Grcke. Razlog za njihov protest bilo je zatvaranje lokalne skole. Mestani tvrde da im je time oduzeto pravo na skolovanje, a za zatvaranje skole optuzuju opstinsku vlast u
kojoj dominira etnicka stranka Turaka u Bugarskoj - Pokret za prava i slobode (PPS).

"Niko do sada nije zeleo da cuje nas problem i niko nece da nam ponovo otvori skolu. Zato smo odlucili da prebacimo nasu muku do Grcke, pa da uzbunimo vlasti na svim nivoima", kaze sef Inicijativnog odbora za zastitu skole u selu Egrek Resim Bojadzijev.

Roditelji i djaci su razbili gvozdena vrata na granici, pokidali zicane ograde i upali na niciju zemlju izmedju Bugarske i Grcke. Njihov jedini zahtev bio je da se ponovo otvori Osnovna skola "Vasil Levski" koja nosi ime jedne od najistaknutijih liccnosti u bugarskom preporodu i borbi za oslobadjanje od Otomanske Turske u 19. veku

Dvospratna skola je izgradjena 1939. godine dobrovoljnim radom i donacijama seljaka. Ali sada, tokom tranzicije, stanovnistvo Egreka je drasticno osiromasilo, bas kao i dobar deo bugarskog stavovnistva, posebno ljudi koje zive u zabacenim selima.

Egrek je planinsko selo u Istocnim Rodopima, sto je jedan od najsiromasnijih krajeva u Bugarskoj. Tu zivi oko 150.000 bugarskih muhamedanaca, ali su manjina u odnosu na Turke koji dominiraju u tom delu zemlje. Bugari, koji cine oko 85 odsto stanovnistva, u ogromnoj vecini su pravoslavne veroispovesti. Najbrojnije manjine su Turci, kojih ima oko 9,7 odsto i Romi koji cine oko 3,6 odsto stanovnistva.

U Bugarskoj ne postoje posebne skole na jezicima manjina. Pripadnici manjinskih naroda uce na bugarskom jeziku, a imaju po dva casa nedeljno iz maternjeg jezika.

Najveci deo prihoda stanovnistvo Istocnih Rodopa dobija od uzgoja duvana. U Egreku zivi oko 900 stanovnika, dvostruko manje u odnosu na prethodnih desetak godina. Svi stanovnici su bugaromohamedanci, ali zive u opstini Krumovgrad gde dominira turska manjina u Bugarskoj.

Asen Vasilev prica o najbolnijem problemu svog sela - zatvaranju skole. "Unuk place, zeli u skolu. Sin i snaja su mu kupile nove sveske, odecu, torbu: ali su oni mangupi upropastili skolu", kaze on.

"Oni mangupi" su, prema recima starca, opstinski odbornici u Krumovgradu iz vladajuce PPS koji su u februaru 2002. godine glasali za zatvaranje osnovne skole u Egreku. Njihovo obrazlozenje za taj potez bilo je da skola nije perspektivna, jer broj djaka stalno opada, kao i da budzet ne dozvoljava njeno izdrzavanje. Zvanicnici PPS dodaju da zatvaranje skole u Egreku nije usamljen slucaj jer je ove jeseni zatvoreno vise od 100 skola, dok je vise od hiljadu ucitelja otpusteno zbog reforme u obrazovanju.

"Obrazlozenje odbornika PPS je tendenciozno. Zatvorili su skolu u Egreku sa 71 dece, ali su u susednim selima sacuvali skole sa 20-30 ucenika", kaze direktor zatvorene skole Atanas Toskov. On je procenio da Krumovgdarska opstina treba da plati 15.000 leva (oko 7.500 evra) godisnje za prevoz ucenika do skole u susednom selu, udaljenom 15 kilometara, a da bi isto toliko kostalo i izdrzavanje skole u Egreku.

Zbog toga stanovnici Egreka smatraju da iza zatvaranja skole stoje drugaciji motivi. Gradonacelnik Egreka Bojan Bojadzijev kaze da je zabrinut zbog izjave seljaka da je zatvaranje skole koliko politicka, toliko i etnicka diskriminacija. Medjutim, i sam kaze da u manjim selima od Egreka, u kojima je na poslednjim lokalnim izborima pobedila PPS, sadasnje opstinske vlasti nisu ukinule skole. "To je odmazda za izbore", smatra Bojadzijev.

Gradonacelnik i sef skole u Egreku kazu da je bugarski ministar obrazovanja Vladimir Atanasov bio spreman da ponovo otvori skolu, ali je gradonacelnik Krumovgrada Ahmed Jumer odbacio tu mogucnost zbog nedostatka novca. Zvanicnici PPS ne zele da govore za medije vise o skoli u Egreku, ponavljajuci da ceo slucaj nema politicku pozadinu.

Roditelji dece koja ne mogu da pohadjaju skolu u svom selu zalili su se Vrhovnom administrativnom sudu zbog odluke opstine Krumovgrad, ali je odluka odlozena za 2003. godinu. Oni kazu da ne veruju da ce lokalne vlasti promeniti stav i da se jedino nadaju u pozitivne odluke suda i centralnih vlasti.

Visoki predstavnici bugarskih vlasti odbijaju da komentarisu slucaj u Egreku, posebno njegove politicke aspekte. Stranka PPS je mladji koalicioni partner u vladi premijera Simeona Sakskoburggotskog i obezbedjuje mu potrebnu vecinu u parlamentu.

Medjutim, oblasni upravnik Krumovgrada, koga imenuje Vlada, i izaslanik ministra obrazovanja su obisli Egrek i ubedili demonstrante da napuste niciju zemlju izmedju Bugarske i Grcke.

"Ako ne otvore skole, mi cemo ponovo napasti na granicu", kaze sef skole Toskov i dodaje:"Nas su uvek potiskivali - pre su to radili partijski sekretari i milicioneri, a sada sirotinja: uvek smo zaboravljeni. Zar nismo potrebni Bugarskoj?".

(kraj)