BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Prepreke za pomirenje

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Ljiljana Kovacevic
dopisnik Bete iz Banjaluke





BANJALUKA, 15. februara 2003. (Beta) - Svestenik pravoslavne crkve u bosanskom gradu Prijedoru Ranko Maletic u svakoj svojoj nedeljnoj propovedi poziva vernike da postuju veru svojih komsija i omoguce miran i dostojanstven zivot povratnicima u prijedorski region. Istu poruku svakog petka svojim vernicima uputi prijedorski imam Merzuk efendija Hadzirasidovic. Ali, uprkos tome, napadi na verske objekte, ne samo u prijedorskoj regiji, vec u celoj Bosni i
Hercegovini, sve su cesci.

U noci izmedju 4. i 5. decembra prosle godine nepoznata lica su u prijedorskom naselju Donja Puharska, u Republici Srpskoj (RS), bacila bombu na dzemat (terasu) Islamske verske zajednice (IVZ). Od eksplozije su ostecena balkonska vrata, potkov i brodski pod u unutrasnjosti zgrade. Sluzbenik IVZ-a Sejfo Hodzic, koji je u vreme napada sa suprugom bio u kuci, procenio je da nacinjena materijalna steta iznosi oko tri hiljade maraka.

Direktor policije RS Radomir Njegus kaze da je tokom prosle godine na teritoriji tog bosanskog entiteta zabelezeno devet napada na objekte IVZ-a i 18 napada na imovinu lica nesrpske nacionalnosti. Njegus je naveo da su najcesci napadi na muslimanske verske objekte registrovani upravo u prijedorskoj regiji. Policija je u tom gradu uhapsila sedmoro ljudi, od kojih su cetiri maloletnici, pod sumnjom da su napali na objekte IVZ-a na podrucju Prijedora i ostetili mezarje (muslimansko groblje) u selu Donja Puharska. "Ova ista grupa je planirala da digne u vazduh i objekat IVZ u tom prijedorskom naselju", dodao je Njegus.

Pocetkom 2003. godine u Kozarskoj (Bosanskoj) Dubici, mestu gde su Srbi vecina stanovnistva, ubijena je jedna starica Bosnjakinja. Ubice jos nisu otkrivene. Krajem januara u Prijedoru maskirani napadaci upali su u kucu Bosnjaka Fuada Ramica i njemu i njegovoj majci, osamdesetjednogodisnjoj Djuli Ramic, naneli lakse telesne povrede. Oteli su im sest hiljada evra.

"Ovo je prvi put u ovih pet godina otkako smo se vratili da nas je neko napao i opljackao", kaze Djula. Njen sin dodaje da "ni u snu nije mogao pomisliti da ce biti opljackan" i da samo zeli sto pre da se vrati u Minhen, gde zivi jos od 1971. godine. "Tamo zivim od penzije i zenine plate. Ponekad radim na crno, sve sa zeljom da se u Prijedor vratim kao covek, a ne kao pas. Posle ovog ne znam ni da li se vredi vracati", kaze Fuad.

Krajem januara u naselju Kozarac kod Prijedora, u kojem zive uglavnom bosnjacke povratnicke porodice, nepoznati pocinioci su kamenovali pravoslavnu crkvu svetih apostola Petra i Pavla. Svestenik Mladen Majkic rekao je da su kamenicama polupana stakla na prozorima hrama, a da su napadaci na spoljni zid crkve uklesali islamske simbole - zvezdu i polumesec. Ova pravoslavna crkva u Kozarcu je izgradjena jos krajem devetnaestog veka.

Kozarac je pre rata bilo vechinsko muslimansko mesto, a nakon ssto su Bossnjaci tokom rata proterani iz svojih kucha, u njih su se uselili Srbi iz okoline Knina, koji su proterani tokom hrvatskih vojnih akcija "Bljesak" i "Oluja". U Kozarac su se nakon rata vratili njegovi predratni stanovnici, pa su Bossnjaci sada ponovo vechinski narod u tom mestu.

Nakon sto je napadnuta pravoslavna crkva svi mestani Kozarca koji su razgovarali sa novinarima tvrdili su da ne znaju ko bi mogao da izvrsi napad. Takodje su svi osudili napade na verske objekte. "Osudjujem napad na crkvu, ali isto tako osudjujem i napade na dzamije kojih ima u poslednje vreme", rekao je jedan dvadesetogodisnji stanovnik Kozarca, trazeci, bas kao i svi njegovi sugradjani koji su govorili za medije da mu se ne pominje ime u medijima.

Cinjenica je, medjutim, da su sakralni muslimanski objekti meta napada u mestima gde su Srbi vecinski narod, dok su objekti Srpske pravoslavne crkve na udaru tamo gde su Bosnjaci vecinski narod. Tako je nedavno u Bosanskom Petrovcu u Federaciji BIH, mestu u kome su Srbi pre rata cinili vecinu, a sada gradicu sa vecinskim bosnjackim stanovnistvom, obijena pravoslavna crkva i iz nje pokraden sav novac sakupljen od prodaje sveca i ikona.

Sredinom januara u selu Jablan Do kod Trebinja, udaljenom samo dva kilometra od granice sa Hrvatskom kod Konavala, osteceno je 11 srpskih kuca ciji vlasnici kao izbeglice trenutno zive u Trebinju i Herceg Novom. Napadaci su na nekoliko mesta na prilazima selu od kamenja nacinili ustaske simbole. Malobrojni Srbi iz Jablan Dola, plaseci se da pod imenom govore za medije, samo su porucili u kratkom saopstenju da im je jasno sta ti incidenti znace - da nisu dobrodosli u komsiluk.

Razloge za pojacane napade na verske objekte i povratnike pojedini medjunarodni predstavnici u BIH i neki bosanski politicari vide u pobedi nacionalnih stranaka na proslogodisnjim oktobarskim izborima u BIH. "Svedoci smo ucestalih slucajeva nasilja. Mislim da je to podstaknuto cinjenicom da su nacionalisti (Stranka demokratske akcije, Srpska demokratska stranka i Hrvatska demokratska zajednica) ponovo na vlasti", ocenio je nedavno americki ambasador u BIH Kliford Bond. On smatra da lokalni i verski lideri treba snaznije da "osude ovakve incidente i da pokazu svoju predanost u procesu pomirenja".

Istovremeno, pojedini analiticari zbivanja u BIH ocenjuju da iza napada na sakralne objekte i povratnike u svim delovima BIH stoje oni koji su na proslim izborima izgubili vlast (Alijansa za promene i Savez nezavisnih socijaldemokrata) kako bi za to optuzili nacionalne stranke i pokazali da se sa nacionalistima na vlasti ne moze graditi.

I dok politicke partije i posmtraci nagadjaju o mogucim uzrocima pogorsanja stanja, predstavnici lokalnih vlasti i verskih zajednica u nacionalno mesovitim oblastima sami pokusavaju da rese probleme. Predstavnici lokalne vlasti u Prijedoru, zajedno su sa predstavnicima SPC-a i IVZ-a osudili sve napade na sakralne objekte, ocenivsi da takav vandalizam mogu pociniti samo ljudi koji nisu vernici.

Protojerej pravoslavne crkve Svete trojica Ranko Maletic i prijedorski imam Merzuk efendija Hadzirasidovic odlucili su da ubuduce tokom molitvi osude napade na objekte drugih konfesija i vernicima ukazu na znacaj obnove dijaloga medju narodima u BIH.

Napade na sakralne objekte i povratnike osudili su i poglavari cetiri najvece konfesije u BIH - reis-i-ulema Mustafa Ceric, mitropolit dabrobosanski Nikolaj, nadbiskup Vrhbosanski Vinko Puljic i predsednik Jevrejske zajednice u BIH Jakob Finci. Oni su u zajednickom saopstenju za javnost od vlasti u BIH zatrazili da "na najmanji znak nasilja nad povratnicima reaguju odmah i odlucno, jer odugovlacenje u otkrivanju nasilja unosi nemir i sumnju medju ljude i otezava vracanje poverenja medju narodima".

Verski poglavari, takodje, ocekuju da che parlament BIH uskoro usvojiti zakon o slobodi vere, sto ce, kako smatraju, doprineti sprecavanju nasilja u ime vere i onemoguciti da pojedinci ili grupe sire mrznju i netrpeljivost protiv verskih osecanja bilo koga i bilo gde u BIH.

Na potezu su pre svega vlasti u BIH i entitetske policije koje treba da obezbede sigurnost svih gradjana, bez obzira na veru i naciju. Osim toga, policije u BIH imaju dodatnu odgovornost - da brze i efikasnije reaguju i to u situaciji kada ratne rane nisu zaceljene. Za sada se to desavalo u zabrinjavajuce malom broju slucajeva.

(Kraj)