BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Privrzenost manjinama ili politicka korist

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Silvester Varga
dopisnik Bete iz Budimpeste

BUDIMPESTA, 8. februara 2003. (Beta) - Izbor petoclane manjinske samouprave u mestu Jasladanj (Jaszladany) u centralnoj Madjarskoj, izazvao je ostre proteste i demonstracije lokalnih Roma, a sluccajem su morali da se pozabave i visoki vladini funkcioneri. Ogorcenje Roma izazvala je cinjenica da je u manjinsku samoupravu izabrana samo jedna osoba romske nacionalnosti, Rita Suki (Rita Suki). Lokalni Romi su i nju proglasili izdajnikom zato sto je pristala da ucestvuje u manjinskoj samoupravi u kojoj su Romi marginalizovani, trazeci
ponistavanje izbora i raspisivanje novih.

Sporovi u Jasladanju poceli su svadjom madjarske i romske zajednice u tom gradu oko izgradnje nove skole. Skola je zamisljena kao elitna, sa visokim skolarinama, i lokalni Romi ne bi bilu u stanju da u njoj obezbede skolovanje svoje dece. Poceli su ostri verbalni sukobi izmedju romske i madjarske zajednice, a u jeku tih sukoba raspisani su izbori za lokalne manjinske zajednice. Podstaknuti tim sukobima, Madjari su masovno izasli na izbore i nadglasali Rome. Posto Madjara u Jasladjanju ima vise, osvojili su cak cetiri od pet mesta u manjinskoj samoupravi.

Medju izabranima u manjinsku samoupravu je i Gabrijela Makai (Makai Gabriella), supruga gradonacelnika Jasladanja. Rita Suku, jedina Romkinja u petoclanoj romskoj manjinskoj samoupravi, izabrana je za predsednicu te samouprave, ali se nasla pod zestokim napadima
sunarodnika. "Nisam izdajica, ja sam Romkinja, i zivim u naselju gde zive ostali Romi. Zelim da Romi od sada zive bolje u Jasladanju, zato sam i usla u manjinsku upravu. Inace, mislim da svako ima ustavno pravo da se kandiduje za ovu funkciju", kaze ona.

Romi su proteste organizovali ispred kuce bivseg predsednika romske uprave u Jasladanju Lasla Kalaija (Kallay Laszlo). On je predao zalbu na izbor neromskih clanova romske samouprave u Jasladanju, ali je zalba odbijena u Zupanijskoj izbornoj komisiji, uz obrazlozenje da su izbori bili regularni i da nije prekrsena nijedna zakonska odredba. "Kako mogu Madjari da znaju sta je dobro za nas Rome, kako ce se oni bolje od nas boriti za nase interese. Pa mi smo se svadjali ovde, zbog toga se sve i desilo, a sada nas oni predstavljaju u manjinskoj upravi. Rita Suki je tu samo maska, da se kaze da u samoupravi ima Roma", kaze Kalai.

Romi iz Jasladanja su posle odgovora izborne komisije formirali manjinsku samoupravu u senci. Zbog nedostatka prostorija sediste te organizacije je u jednoj lokalnoj krcmi. U Jasladanj je doputovao zamenik premijera za pitanja Roma Laslo Teleki (Laszlo Teleki), da bi se na licu mesta upoznao sa stanjem u tom gradu. "Ne smatram eticki opravdanim da su se za clanove romske samouprave kandidovale osobe koje nisu pripadnici te manjine. Razgovarao sam sa dvojicom od clanova manjinske samoprave u Jasladanju koji nisu Romi i oni su rekli da su se kandidovali, jer na ovaj nacin mogu vise da pomognu Romima", rekao je on.

Ombudsman za manjinska prava madjarskog parlamenta Jene Kaltenbah (Kaltenbach Jene) bio je mnogo ostriji. "Ovo je skandalozno. Romi su dovedeni u bezizlaznu situaciju zbog primene jednog loseg zakona", rekao je on. Kaltenbah je ocenio da madjarski izborni zakon nije u skladu sa evropskim normama. Slicnog misljenja je strucnjak Helsinske komisije Erika B. Slager (Erika B. Schlager), koja je pratila izbore za lokalnu manjinsku samoupravu. "Gresku treba traziti u zakonu koji omogucuje da se nesto slicno desi", rekla je ona nakon sastanka sa bivsom predsednikom romske samouprave Laslom Kalaijem.

Manjinske uprave se u Madjarskoj biraju od 1994. godine, ali u Zakonu o izboru nije precizirano ko moze da bude izabran za predstavnika neke manjine. Tako, manjinske samouprave predstavljalju samo pripadnike manjina, ali svoje predstavnike ne biraju samo pripadnici manjinskih zajednica, vec na to ima pravo svaki gradjanin Madjarske sa pravom glasa. Madjarski zakon dozvoljava da se za predstavnika u manjinskim samoupravama moze kandidovati svaki punoletni gradjanin, bez obzira na nacionalnu pripadnost.

Olaksavajuca okolnost za politicke avanturiste koji u politiku zele da udju preko manjinskih samouprava je da kandidati za pojedine uprave ne moraju da znaju niti jednu rec naroda koji zele da predstavljaju, kao ni osnove njegove kulture. Prosle godine je u jednom budimpestanskom kvartu kao clan jermenske samouprave izabran Zolt Lanji (Lanyi Zsolt), jedan od lidera bivseg manjeg vladajuceg koalicionog partnera Madjarske partije malih posednika. "Prekinuo sam politicki rad na drzavnom nivou i prelazim na lokalnu politiku, a moja baka je bila Jermenka", rekao je Lanji nakon izbora. On je, medjutim, priznao da ne zna nijednu rec jermenskog jezika.

Izbor Lanjija i slicne slucajeve kritikovao je predsednik Ministarstva za etnicke i nacionalne manjine Antal Hejzer (Antall Heiser), inace pripadnik nemacke nacionalne manjine u Madjarskoj. Hejzer se zalozio da se pitanje izbora manjinskih samouprava hitno zakonski unapredi. "Partije koje nisu usle u parlament u vise slucajeva pokusavaju da svoje clanove dovode na pozicije u manjinskim samoupravama", naveo je Hejzer. Prema njegovim recima, to praktikuje i ultradesnicarska Partija madjarske istine i zivota, koja na izborima prosle godine nije uspela da udje u parlament.

Prema oceni evropskih organizacija, manjine u Madjarskoj imaju povoljniji polozaj nego manjine u ostalim delovima regiona. U najtezem polozaju, prvenstveno zbog svog siromastva su Romi, ali se njihovim problemima bave posebno zaduzeni pomocnici premijera, dok je sam predsednik Vlade Madjarske Peter Medjesi (Medgyessy Peter) predsednik Saveta za pitanja Roma. Ali, od 13 zvanicno priznatih manjina u Madjarskoj nijedna nema svog izabranog predstavnika u madjarskom parlamentu. Njihove interese u skupstini zastupa specijalni ombudsman. Takodje, manjine imaju i svoje manjinske samouprave preko kojih ostvaruju prava na obrazovanje i kulturu. Medjutim, slucaj Jasladanja pokazuje kako je lako izigrati te propise.

(Kraj)