BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Budimpesta: Radio C - kao kisa u pustinji

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija, u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope.


Silvester Varga
dopisnik Bete iz Budimpeste

BUDIMPESTA, 4. oktobra 2002. (Beta) - "Dzukel ("Pozdrav" na romskom) bracho, emisija je dobra, nek' Bog blagoslovi sve Cigane", porucio je jedan odusevljeni slusalac redakcija "Radija C", jedinog romskog radija u Madjarskoj. U drugom pismu, koje su potpisale Mari, Silvi (Szilvi) i Cila (Csilla), saradnici radija su nazvani kraljevima, a devojke su trazile da ih upoznaju.

"Radio - C" je verovatno jedini romski radio u Evropi koji radi puna 24 ccasa. Program radija se cuje u Budimpessti i okoloni. Romi koji zive u Budimpesti gaje veliku ljubav prema tom mediju, dok su novinari koji na njemu rade gotovo heroji svoje zajednice. Sam naziv medija - "Radio C" nastao je od recci Cigani koja u madjarskom jeziku nema pogrdnu intonaciju kao u nekim drugim jezicima.

"Radio C" je smesten u ulici Lujza, koju budimpestanski Romi zovu "ciganski kraj". Ulica se nalazi samo dve stanice podzemnom zeleznicom od ulice Vaci, pesacke zone u centru grada, inace omiljene mete turista koji posecuju grad. Strani turisti uglavnom ne ulaze u Ulicu Lujza, ali tamo ima mnogo Kineza i gradjana iz istocnoevropskih zemalja koji trguju na pijaci kod zeleznicke stanice "Jozefvaros" (Joszevaros).

Nakon sto je radio poceo da emituje program, Madjarska je dobila velike pohvale medjunarodnih organizacija, iako sama drzava nema gotovo nikakve veze sa osnivanjem tog medija. Glavni urednik romskog radija Djerdj Kerenji (Kerenyi Gyergy) (40) kaze da je bivssa madjarska vlada Viktora Orbana u svaki svoj izvestaj, kao primer pozitivnih promena, unela postojanje stanice "Radio C", kao i da che isto ciniti i nova vlada.

"Mi smo jeftino resenje prilikom pravljenja 'politickih izloga'. Jednostavnije je izdati dozvolu za frekvenciju i odobriti neke manje iznose za 'Radio C' nego izraditi ozbiljnu drzzavnu strategiju za poboljsanje polozaja Roma u Madjarskoj", kaze Kerenji. On se, medjutim, slaze sa ocenama madjarskih sociologa da je osnivanje radija veliki korak emancipacije u zivotu Roma, kao i pomak ka ostvarenju ravnopravnosti te manjine u Madjarskoj.

Put do osnivanja Radija bio je dosta dug. Najpre je 1999. godine Zemaljski savet radija i televizija u Madjarskoj raspisao konkurs za dodelu ccetiri frekvencije u Budimpesti, na sta je grupa gradjana koju je predvodio Nobelovac Andras Biro (Biro Andras) zatrazila dozvolu za rad romskog radija. Zahtev je tada odbijen, ali je u jesen 2000. godine raspisan novi konkurs. Pocetkom marta 2001. godine, projekat "Radio C" je konacno prihvacen, a emitovanje programa pocelo je 8. oktobra 2001. godine.

Na osnovu popisa stanovnistva iz 2001. godine, u Madjarskoj zivi oko 190.000 Roma, ali mnogi strucnjaci i romska udruzenja tvrde da to nije ni priblizno tacna cifra. Oni tvrde da u Madjarskoj ima oko pola miliona Roma, od kojih 100.000 zzivi u Budimpesti.

Prema poslednjim istrazivanjima agencije "Szonda Ipszosz" program muzickih zelja tog medija slusa cak 60 odsto romske populacije u Budimpesti, dok ostale programe - o zaposljavanju, zdravstvenoj tematici ili sportu - prati oko 30-40 odsto Roma u madjarskom glavnom gradu.

"Ovo je vise od prostog medijskog rada i ogromna odgovornost lezi na nama. Romi su sad u situaciji da imaju sopstveni radio i vise se ne desava da moraju da mole kako bi na nekom mediju dobili emisiju od 20 minuta, a sve u duhu objektivnog javnog informisanja. Ko moze bolje od Roma da zna sta Romima treba, sta vole, kako napraviti dobru emisiju, dobar program za tu populaciju", kaze Kerenji.

Oko 80 odsto saradnika romskog radija pripada toj populaciji. Radijski tehnicari Kristijan Veres (Veres Krisztian) i Sandor Baranji (Baranyi Sandor), stari po 35 godina, pokazuju dva studija iz kojih se emituje program. Radio je solidno dobro opremljen, uglavnom se koristi digitalna tehnologija, a svi uredjaji povezani su sa kompujeterima. Sve emisije se snimaju na diskove, kako bi postojala validna dokumentacija u sluaju nekih zalbi slusalaca.

"Radio C" ima dvadesetak novinara koji se ranije, uglavnom, nisu bavili tim poslom. Oni su prosli kurseve koje su organizovali britanski i francuski medijski strucnjaci. Mladi novinar "Radija C" Bela Baranji (Baranyi Bela) kaze da Romi osecaju da je to njihov medij i da svi novinari imaju svakodnevni kontakt sa svojim slusaocima, koji ne samo da telefoniraju zaposlenima, vec cesto i licno dolaze u Ulicu Lujza.

"U madjarskim medijima ne mozete da vidite Roma kako cita vesti ili vodi neku emisiju. Zato Romima nije tessko da se identifikuju sa nasim radijom", kaze Belenji. Ubedljivo najpopularnija radijska emisija je program muzickih zelja koji se emituje svakog dana u vecernjim satima. Preko nje Romi uglavnom narucuju muziku koju zele da cuju i salju poruke svojim najblizima.
Belenji kaze da je u proteklih godinu dana cuo svakakve poruke. Seca se da je nedavno izvesna Silvija Boka (Boka Szilvia) trazila pesmu "I sad te cekam" koju je namenila Vilmosu Orgovanu (Orgovan Vilmos) koji je u zatvoru u mestu Marijanostra (Marianosztra). Uz pesmu mu je poslala i jasnu poruku:"Cekam te sa tvojim sinom".

Slusaoci cesto i licno posecuju "Radio C". "Sada i mi imamo svoj radio. Sada imamo sta da slusamo. Oni jedini govore celu istinu o nama i tu mozemo da preko celog dana slusamo svoju muziku. Imamo i kome da se pozalimo ako treba. Znamo da neche da prikriju nase probleme", kaze nam sedamdesetogodissnji slusalac Bela Veres (Veres Bela), koji je dosao da poseti redakciju radija. Zatim odlazi dalje, pomalo i zacudjeno gledajuci u radijski tehniku.
Ali, nisu bas svi odusevljeni postojanjem romskog radija. "Prljavi Cigani, pokvarena bando lopovska, odvratan je vas radio", kaze se u jednoj od retkih poruka mrznje koju je redakcija dobila. Zaposleni na Radiju kazu da ne odgovaraju na takve provokacije. Ozbiljnijih napada na medij nije bilo.

Vecina emisija "Radija C" i dalje je na madjarskom jeziku jer istrazivanja pokazuju da izmedju 75 i 80 odsto romske populacije u Madjarskoj govori samo madjarski. Zaposleni kazu da postoji zelja da se barem vesti emituju i na jeziku romani, kao i na vlaskom dijalektu romskog jezika.
Glavni urednik Radija Djerdj Kerenji nije romske nacionalnosti. Na pitanje kako Romi prihvataju ccinjenicu da glavni urednik njihovog radija nije iz njihove populacije, Kerenji kaze da ce za radio biti najbolje kada glavni urednik bude Rom. On dodaje da na urednicki polozaj nije dosao "kao stranac" jer se prethodnih deset godina bavio romskim pitanjima. Ni sa zaposlenima ni sa slusaocima nije imao nikakvih problema.

To potvrdjuju i saradnici radija, koji kazu da im je najvaznije da je Kerenji profesionalac od kojeg su mnogo nauccili. Kerenji naglasava da mu je cilj da "Radio C" bude neka vrsta nacionalnog medija i da ne padne pod uticaj neke politicke struje ili romske organizacije. Dodaje da Radio mora da bude otvoren za sve relevantne predstavnike Roma.

"Radio C" je neprofitna organizacija. Kerenji zeli da nakon tri godine postojanja, radio polovinu prihoda zaradi na trzistu. Prema njegovim reccima, to neche biti lak posao, jer najpre treba probiti zid koji se nalazi izmedju marketinsske politike madjarskih preduzeca i samih Roma.

"Preduzeca treba da otkriju Rome kao potrosace, kao sto je to bio slucaj u sedamdesetim godinama sa afro-americkom populacijom u SAD. Sada gotovo svaki Rom u Madjarskoj koristi mobilni telefon. Zassto se onda, na kraju krajeva, u nekoj reklami pored jednog izglancanog BMW-a ne bi pojavio i neki Rom", pita se Kerenji.

Prema njegovim recima, drugu polovinu prihoda Radio ce morati da i dalje ostvaruje preko drzavnih subvencija i stranih donacija. Prossle godine najveci sponzor je bio Institut za otvreno drustvo zaduzbine Soros, ali je radio novac dobio i od holandske i francuske ambasade. Stabilni izvori prihoda jos ne postoje, pa saradnici "Radija C" u protekla dva meseca nisu primili plate. Dakle, i po tome se ne razlikuju mnogo od svojih kolega u regionu.

(Kraj)