BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Smederevo: Cvetici i leptirici uce srpski
Skola za rome u Malom Krivaku

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija, u okviru Pakta za stabilnost jugoistocne Evrope.


Milosav Slavko Pesic
dopisnik Bete iz Smedereva







SMEDEREVO, 6. septembra 2002. (Beta) - Skola "Beli leptir" u Smederevu, gradu 40 kilometara udaljenom od Beograda, otvorena je bez uobicajene buke i svecanosti. Niko nije sekao vrpcu, nije bilo govora, zdravica, reflektora. Djaci, njih oko 40, su se izuli i usli u skolske prostorije smestene u iznajmljenoj kuci. Ucionica je bila hladna, jer kuca nema grejanje, a betonski podovi prekriveni jevtinim tepisima. Svi djaci nosili su dzempere dobijene od humanitarne organizacije Caritas kako se ne bi prehladili. Tako je u martu 2002. pocela da radi skola za romsku decu iz divljeg naselja Mali Krivak, koje ima oko 500 kuca.

Otvaranje skole iniciralo je Demokratsko udruzenje Roma, a finansijski su je pomogli ambasada Finske u SR Jugoslaviji i Danski savet za izbeglice. Deca ce u skoli prvenstveno uciti srpski jezik, posto uglavnom ne znaju jezik sredine u kojoj zive. "Neka i nasa deca znaju neki strani jezik", kaze u sali predsednik Demokratskog udruzenja Roma Demir Kurtesi.

Romska deca u Srbiji cesto ne znaju srpski, a nastava na romskom u drzavnim skolama jos nije organizovana. Osnovno obrazovanje u Srbiji je obavezno od sedme godine, ali dosta romske dece ne podje u skolu. "Roditelji su se stideli da decu salju u gradsku skolu golu i bosu, pa su ostala nepismena", kaze Kurtesi. Skola "Beli leptir" treba romskoj deci da bolje nauce srpski kako bi mogla da se uklope u drzavne skole i nastave obrazovanje.

Vaspitacice Svetlana Jevtic i Aleksandra Djurkovic kazu da ce rad sa romskom decom za njih biti novo iskustvo, a da ce decu uciti srpskom kroz zabavu i druzenje. Za pocetak, jedan stariji Rom iz Demokratskog udruzenja, radio je u ucionici kao prevodilac, pomazuci deci i uciteljicama da se sporazumeju. Romi jos nemaju svoje ucitelje koji bi decu poducavali srpskom. Ceo program traje sest meseci. Nakon toga, Demokratsko udruzenje Roma pokusace da nadje nove donatore za nastavak rada skole. A to je tesko uciniti iz napustenog vagona gde se nalazi sediste te organizacije. Skola radi u dve smene. U jednoj su deca od pet do sedam godina. To su "cvetici", dok su u drugoj smeni "leptirici", deca od sedam do dvanaest godina. Vaspitacica Svetlana Jevtic kaze da su deca testirana pre polaska u skolu i da ce zavrsno testiranje pokazati koliko su napredovali. Brine je jedino sto deci veoma brzo popusti paznja. Ipak, smatra da je veliki uspeh sto je vecina dece, koja nije znala gotovo ni reci srpskog, toliko savladala jezik da moze da prati nastavu. Ona navodi da je najveci problem to sto deca u skolu dolaze neredovno. "Neka deca dolaze periodicno u skolu zato sto im roditelji nadnice, pa nema ko da im kaze da je vreme za skolu ili moraju da ostanu da brinu o mladjim sestrama i braci", kaze uciteljica.

Kako bi sto vise dece prisustvovalo nastavi, Jevticeva se trudi da, dok prolazi kroz naselje, skupi svoje uccenike. Iako kaze da su joj svi djaci dobri, Svetlana Jevtic posebno istice Dzemaila Ibrahimija (10) i Melisu Murinu (9). "Trebalo je videti kako se Dzemail zaprepastio kada je prvi put uzeo olovku u ruke. Malo je reci da se odusevio kada je video sta sve moze olovka. Nije mogao da se povrati od iznenadjenja. Za Melisu nema odmora i igre jer ne moze da se odvoji od sveske, olovke i gumice. Ona bi i spavala u skoli samo da se ne odvoji od coska u kome sedi i predano pise", kaze uciteljica.

Surhan Rasiti ima devet godina. Zadovoljan je naucenim u skoli i od jeseni ce poci u prvi razred osnovne sskole u gradu. "Naucio sam slova i sve. Naucio sam broj dva i broj tri, danas treba da ucimo broj pet", kaze devetogodisnji ucenik. Surhan je naucio nekoliko pesama i prica. Na pitanje koje pesme zna, odgovara pitanjem: "Da li da ti pevam"? Od prica sada zna "Pepeljugu", "Uspavanu lepoticu" i "Vuk i sedam jarica".

Sabri Sabani (9) u skolu dolazi sa bratom, desetogodissnjim Orhanom. U porodici ih je dvanaestoro. Orhan zeli da, kada zavrsi drzavnu skolu, bude policajac, jer su oni "fino obuceni i niko ne sme da ih dira". Subrina Kriezi ima jedanaest godina. Drzi u narucju sestru Valeriju koja jos nije napunila godinu dana. Kod kuce su joj jos jedna setra i dva brata. Naucila je, kaze, mnogo. Da li bi umela da napise pismo? "Pa", kaze, "ne bih joss mogla bass toliko". Sasa Sabani (40) otac je desetoro dece i zivi od skupljanja kartona i flasa. Prezadovoljan je zbog otvaranja skole. "Mnogo sam zadovoljan sto je Demokratsko udruzenje Roma otvorilo skolu u Malom Krivaku. Blizu je, deca mogu i bosa da odu do nje, a u grad ne mogu da ih tako posaljem. Sramota je da idu bosi, ali sta da radim kad nemam od cega da im kupim ni carape, kamoli obucu. Ovako, bar ce moja deca da znaju srpski da pricaju kad podju u osnovnu skolu", kaze Sabani koji je u skolu poslao troje dece.

Tako su Romi u Smederevu poceli borbu za obrazovanje. To ce biti mali, ali svakako vazan doprinos obrazovanju Roma u Jugoslaviji, koje je na veoma niskom nivou. Naime, prema podacima romskih udruzenja od 800 do 900 hiljada Roma u Jugoslaviji, osnovnu skolu u 2001/2002. godini pohadjalo je samo 3.983 romske dece. Na fakultetima ih ima svega nekoliko stotina. U romskim udruzenjima smatraju da che Romi iz zacaranog kruga siromastva i neobrazovanosti moci da izadju tek ukoliko dobiju bitku za skolovanje. Sami u tome nece moci da uspeju. Moraju im pomoci i humanitarne i nevladine organizacije, ali i drzava ciji su gradjani.

(Kraj)