BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Skola za svu decu

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Sandra Caric
dopisnik Bete iz Zagreba







ZAGREB, 28. novembra 2002. (Beta) - Pccetkom novembra sedmogodisnja devojcica Izabela usla je u 1.D razred u Kastelima kod Splita i mirno sela u svoju klupu zajedno sa joss 16 skolskih drugova. Izabelini staratelji, ali i dobar deo hrvatske javnosti, prethodno su
se dugo i zestoko borili da bi devojcici omogucili taj trenutak, uobicajen za svu drugu decu.

Izabelina "krivica" je u tome sto je zarazena visusom side. Njenih 16 skolskih drugova su deca ciji su roditelji pristali da im deca budu zajedno sa devojcicom "obelezenom" strasnom bolescu.

Izabelu i njenu petogodisnju sestru Ninu usvojili su Spomenka i Branko Oblak, kada su roditelji devojcica umrli od side. Uz Izabelu i njenu sestru Ninu, Spomenka i Branko Oblak imaju i rodjenu 16-godissnju kcer Irenu i kazu da se nimalo ne boje da bi Irena mogla biti ugrozena virusom svojih sestara.

"Ne bojimo se. I Irena je edukovana o svemu, zasto bismo se bojali, i mi i ona? Sve tri su nase kceri, sve tri volimo podjednako. Mere zastite se znaju i od toga se ne sme praviti bauk", kaze Branko Oblak.

"Izabela i Nina koriste klozetsku skoljku koju i mi koristimo, njihovo rublje pere se u masini u kojoj se pere i nase, posudje se takodje pere u zajednickoj masini. Treba voditi racuna, biti oprezan, ali isto tako treba dati deci da zive svoj zivot. Treba da im damo dom, pruzimo obrazovanje, i, sto je najvaznije, da im damo ljubav koju do sada nisu imale. Mi smo tu da im je pruzimo", kaze Spomenka Oblak.

Prava drama pocela je kada je Izabela stasala za prvi razred osnovne skole. Njen upis u skolu "Bijaci" u Kastelima razbesneo je grupu roditelja. Petnaestak majki i oceva, u znak protesta, uz teske reci, napustilo je skolsku sportsku dvoranu u kojoj je prvog dana
skole, povodom pocetka nove skolske godine, odrzavana prigodna priredba. Ostali roditelji pokusavali su da ubede skolske vlasti da s pravom strahuju za svoju decu. Pojedini su cak govorili da ce ispisati decu iz skole zbog Izabele, jer im je draze da deca ostanu nepismena, nego da se zaraze.

Savetnica za socijalnu politiku u hrvatskom Ministarstvu rada i socijalne brige Mirjana Znaor objasnila je na priredbi kako je konacna odluka o upisu Izabele u prvi razred redovne nastave sa jos devedesetak prvaka doneta neposredno pre pocetka skolske godine i to
na sastanku na kojem su ucestvovali predstavnici nadleznih ministarstava - zdravstva, rada i socijalne brige, kao i prosvete i sporta.

"Vi ste nas doveli pred svrsen cin. Ja sada moram svoje dete nauciti da svaki dan nosi u skolu peskir, da pere ruke sapunom i brise klozetsku skoljku pre nego sto sedne na nju", viknula je jedna uplakana i zabrinuta majka na sastanku u skolskoj sali. Ostali su je u glas podrzali.

Tada je odluceno da Izabela nastavu pohadja sama, u skolskoj biblioteci, razdvojena od svojih vrsnjaka. Usput je dobila i svoju uciteljicu, zaduzenu da radi samo sa devojcicom zarazenom virusom HIV.

Oblakovi nerado govore o tom periodu. Kazu da su ostali roditelji naredili svojoj deci da izbegavaju Izabelu, mada su joj se neka deca potajno javljala. Oblakovi ne zele da Izabela o svemu govori za medije. Kazu da zele da je postede sto vise mogu. Dodaju da Izabela ne zna tacno kakvu bolest nosi. Rekli su joj da u krvi ima crvica i da se ostali roditelji plase da crvic ne predje kod njihove dece. Izabela im je rekla da je u skoli nasla i drugove, ali medju starijim djacima - sedmacima i osmacima.

Medjutim, ni takvo resenje nije zadovoljilo vecinu roditelja dece sa kojima je Elizabeta isla u skolu. Svi su strepeli da je Izabelino odvajanje u biblioteku samo privremeno resenje i da ce se ona kad-tad vratiti medju vrsnjake. Oblakovi kazu da su ih u tom periodu komsije izbegavale, a da su im cesto na automobilu bile busene gume.

U skoli "Bijaci" odrzavana je serija sastanaka na kojima su predstavnici vlasti pokusavali da ubede roditelje ostalih prvaka da Izabela treba da se vrati u normalnu nastavu, a da ce njihova deca biti bezbedna.

Vecina roditelja i dalje je tvrdila da su upisom Izabele u skolu povredjena ljudska prava njihove dece. Oni su trazili da se ulaz u skolu zabrani i novinarima koji su pokusavali da naprave pricu o Izabeli i njenim vrsnjacima. Ubrzo je grupa od 86 roditelja potpisala
peticiju kojom su zatrazili da Izabela bude ispisana iz skole, a da se porodica Oblak iseli iz Kastela. U protivnom, pretili su da ce oni ispisati svoju decu.

"Razgovarajuci medju sobom, mi roditelji smatramo da ovo resenje nije dobro niti za Izabelu, niti za nasu decu. Ja sam videla neke majke koje sa suzama u ocima gledaju tu djevojcicu. Nama nije svejedno i mi se vec danima preispitujemo. Ali, verujte nam, nama su
opet nasa deca na prvom mestu. Zato smatramo da je najbolje da se Izabeli promeni identitet i da pokusa nastaviti normalno detinjstvo u nekoj primerenijoj sredini. To je stav svih roditelja koji su potpisali peticiju", rekla je jedna majka, ne zelechi da joj se pominje ime u medijima.

Na sastanku sa potpisnicima peticije Nikola Bradaric, upravnik Infektivnog odeljenja Klinicke bolnice Split kazao je da se roditelji nepotrebno plase.

"Ono sto ja znam o AIDS-u je da se ne prenosi na nacin kojega se vi bojite. Ako hocete primer, ja cu dovesti ovde moje dete koje ide u drugi razred i neka sedi s Izabelom u klupi. Neka dodje ovde mala Izabela, ja cu je poljubiti pred svima vama. Ta se bolest ne prenosi
ni preko pribora za jelo, ni vazduhom", uzalud je pojasnjavao Bradaric.

Na trazenje roditelja da Oblakovi ispisu bolesnu devojcicu iz skole i odu iz Kastela, doktor je ogorceno odgovorio:"Vi biste sve resili tako da devojcici promenite identitet, smestite je u drugu sredinu? Druga deca bi, dakle, bez opasnosti bila s njom u kontaktu, samo sto ne bi znala da se druze s HIV pozitivnom devojcicom i sto to vise ne bi bila vasa deca".

No, sve je bilo uzalud. Jedna od majki koja je potpisala peticiju predlozila je cak da se sva deca u Hrvatskoj zarazena HIV-om "na neki nacin sakupe na jednom mestu i da se njihovo skolovanje tamo obavlja dok ne odrastu, da se mogu brinuti o sebi samostalno i da su
odgovorni prema drugima".

Medjutim, nakon toga u Hrvatskoj pocinje zestoka kampanja za pomoc Izabeli, njenoj sestri i roditeljima. Kampanju je poceo hrvatski Karitas, a prikljucile su joj se i neke hrvatske estradne zvezde. I hrvatski premijer Ivica Racan slikao se sa Izabelom i Ninom u krilu.
O slucaju u Kastelima je raspravljala i hrvatska Vlada. Najvazniji deo kampanje bila je edukacija o AIDS-u onih roditelja koji nisu potpisali peticiju za izbacivanje Izabele iz skole. Ta edukacija sprovodjena je u diskreciji kako roditelji koji su na njoj ucestvovali ne bi bili izlozeni pritisku ostalih.

Ta edukacija dala je rezultata. Pocetkom novembra 16 roditelja pristalo je da njihova deca idu u razred sa Izabelom. "Ne plasim se za svoje dete. Sve smo mu objasnili sta treba da radi i mislim da to nece biti nikakav problem. Sramota je sta se sve desavalo ovde", rekao je je jedan od oceva ciji ce sin biti u razredu sa Izabelom.

Prve nedelje novembra formirano je 1 D, novo odeljenje prvog razreda za 17 ucenika medju kojima je i Izabela. Izabela je usla u razred i sela medju svoje vrsnjake. Deca su bila malo zbunjena jer su se na prvom casu okupili politicari, roditelji, lekari, predstavnici nevladinih organizacija, skolskih vlasti, novinari. Atmosfera je bila svecana. Jer, razred 1 D je razred za svu decu.

Porodica Oblak je nakon usvajanja devojccica godinama u hrvatskim medijima vazila za izuzetne ljude koji mogu da posluze kao primer humanosti i osoba koje su se suprotstavile predrasudama. Borba za upis devojcice u prvi razred samo je poslednja u nizu prepreka koje su morali da predju.

Najam podstanarske kuce u Kastelima u kojoj su ziveli Spomenka i Branko sa tri kceri istekao je 1. avgusta 2002. godine. Porodica je pokusala da se preseli u Zagreb, ali to nije uspelo. Gradske vlasti u Zagrebu dodelile su Oblakovima stan u blizini Infektivne klinike "Dr.
Fran Mihaljevic", jedine bolnici u Hrvatskoj u kojoj se mogu leciti oboljeli od AIDS-a. Ali, stanari zgrade u kojoj se nalazio stan odbili su da prihvate nove susede, preteci blokadom zgrade.

Oblakovi su, zatim, odustali od preseljenja, a uz pomoc lokalnih vlasti tokom leta im je produzen ugovor o najmu kuce u Kastelima.

U medijima je bilo polemike oko toga da li su Oblakovi brigu o obolelim devojcicama pretvorili u biznis, posto od hrvatskog Ministarstva rada i socijalne brige za svaku od njih primaju mesecnu naknadu od po 5.000 kuna (oko 670 evra).

"Najlakse je mudrovati. Treba ziveti 24 sata s tom decom, saziveti se s njihovim problemom, dati im ljubav, treba s tom decom spavati, dati im dobru hranu, lek na vreme. Deca koja primaju terapiju kakvu primaju Nina i Izabela, moraju se jako dobro hraniti. Uz to, jako im je vazna socijalizacija, kretanje u drustvu sa vrsnjacima. Jer, ako su vec obelezena zlokobnim virusom, ne smemo na njih stavljati i dodatni krst", kaze Branko Oblak.

(Kraj)