BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Tezak polozaj dusevnih bolesnika u Bugarskoj

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Nikolaj Petrov
dopisnik agencije Bete

SOFIJA, januar 2003. - Dom za ljude sa mentalnim i psihickim smetnjama u bugarskom selu Podgumeru je medju boljim ustanovama te vrste u zemlji, ali samo zato sto su drugi domovi mnogo gori. "Dosao sam ovde pre 16 godina. Dotada sam samo iz filmova znao kako izgledaju koncentracioni logori, ali sam tada video i kako oni izgledaju uzivo", tako direktor doma Georgi Lulcev opisuje ustanovu kojom rukovodi.

Dom ima "izolator", prostoriju u kojoj se smestaju bolesnici kada postanu nasilni i opasni po okolinu. To je, zapravo, malo dvoriste koje je ogradjeno gvozdenom ogradom. Unutra nema gde da se sedne. Postoji samo odvojena prostorija gde bolesnici mogu da spavaju. "Neki mogu reci da 'izolator' ne odgovara svetskim standardima, ali to je najbolje sto mi mozemo pod ovakvim uslovima i sa novcem koji dobijamo", kaze Lulcev.

Ustanove za smestaj ljudi sa mentalnim i psihickim smetnjama dospele su u zizu interesovanja bugarske javnosti nakon proslogodisnjih sokantnih izvestaja Amnesti international (AI) o neljudskim uslovima u njima. "Izolator" u Podgumeru deluje kao hotel A kategorije u poredjenju sa onim se moglo videti u slicnoj ustanovi u Sanadinovu.

"Dvadesetak zena bile su zatvorene u metalnom kavezu sa betonskim podom. Neke su lezale na podu i vikale. Devojcica u vojnoj uniformi je vukla metalnu mrezu i nije osecala da krv tece sa njenih povredjenih prstiju. Boja sa prljavih zidova odavno je nestala, pa su oni namazani izmetom i pokriveni prljavstinom", napisao je prosle godine reporter "Truda", najtiraznijeg bugarskog lista.

Slicno stanje aktivisti AI su zatekli i u domu u Radovecu. "Videli smo dva muskarca u spavacoj sobi. Jedan je bio slep, a krevet mu je bio prljav. Ispod kreveta je bio lavor koji je on koristio bez tudje pomoci i koji je bio pun urina i prljavstine", naveli su oni u izvestaju.

"Uslovi u domovima koji smo posetili su bili uzasni. Ljudi sa mentalnim obolenjima su diskriminisani. Oni su u malim mestima daleko od pogleda bugarske javnosti i institucija", kaze Iren Kan (Irene Khan), generalni sekrerar AI. Ona smatra da mentalni bolesnici u Bugarskoj imaju manje prava od kriminalaca. "Njih ne lece, nego im kontrolisu ponasanje", kaze Iren Kan.

AI u jednom od najnovijih izvestaja navodi da oko 20 odsto ljudi sa mentalnim oboljenjima u bugarskim domovima umire zbog lose ishrane, od upale pluca i hladnoce. Ta tri razloga bila su uzrok smrti 27 ljudi u domu u selu Dragas Vojvoda na severu zemlje u 2001. i u prvim mesecima 2002. godine.

Nakon sto je AI objavila svoj prvi prslogodisnji izvestaj, bugarske vlasti su pokrenule istragu, ali jos nije podignuta nijedna optuznica protiv ljudi za koje se sumnja da su nesavesno obavljali svoje duznosti. U medjuvremenu je dom u selu Dragass Vojvoda zatvoren, a 150 bolesnika o kojima je brinulo 42 radnika, prebaceni su u druge domove. Prosle godine je zatvoren i dom u selu Sanadinovo. AI je navela da su u tom domu pojedine sticenice koje se nisu ponasale u skladu sa zeljama zaposlenih "zatvarane u metalne kaveze".

Zaposleni u domovima koji su zatvoreni ne zele javno da istupaju, plaseci se da ne ostanu bez posla. Trazeci da ostanu anonimni pojedini od njih tvrde da u domovima nije bilo zloupotreba i nesavesnog rada, vec da je tesko stanje posledica nedostatka novca.

Bugarske vlasti su sa nezadovoljstvom docekale konstatacije AI o situaciji u domovima. "Stanje u nekim domovima zaista je tesko, ali ocena AI nije sasvim objektivna", rekla je Hristina Hristova zamenik ministra za socijalne brige.

Prema njenim recima, u poslednjih 50 godina skoro nista nije ucinjeno za normalizaciju uslova u tim domovima, dok je samo prosle godine vlada rekonstruisala 14 domova i izgradila novih devet u vrednosti od dva miliona leva. U 2002. su zatvorena cetiri doma, medju kojima i oni u selima Dragas Vojvoda i Sanadinovo.

Ali situacija u domovima je pokrenula buru u javnosti, pa je ministar rada i socijalne politike Lidija Suleva morala da u parlamentu odgovara na poslanicko pitanje u vezi sa tom problematikom. "29 od ukupno 108 domova se moraju hitno zatvoriti zbog neadekvatnih uslova im nemogucnosti obnove", priznala je ona i najavila da ce u naredne tri godine za rekonstrukciju i gradnju domova biti izdvojeno 20 miliona leva.

Suleva je apelovala na javnost da ima razumevanja za napore vlade koja nema dovoljno novca u budzetu za rekonstrukciju domova. Ona je takodje kritikovala izostajanje saosecanja u drustvu prema ljudima sa mentalnim problemima, navodeci da su skoro svi rodjaci oko 100 zena, koji su bile smestene u domu u selu Sanadinovo, odbili da ih privremeno prihvate, dok traje gradnja novog doma u kome ce biti smestene.

Doktor Lulcev kaze da domovima, "kao u doba socijalizma, upravljaju nekompententi ljudi" i da su zaposleni veoma slabo motivisani da obavljaju svoj posao. "Ne mogu zene koje ciste djubre, da brinu o ljudima koji padaju u nesvest i smiruju one koje se bune, a da za sve to dobijaju platu od 100 leva (50 evra)", kaze Lulcev.

U domu kojim on rukovodi sticenici spavaju u sobama sa cetiri kreveta, prostorije su ciste, ali je pod betonski. Dom ima parno grejanje, ali ono radi cele zime samo ako ima dovoljno novca za gorivo. Ove godine, kaze Lulcev, nece biti smrzavanja.

Bolesnici se uglavnom ne zale na hranu u Domu. "Moze da se jede", kaze Ilijan Petrov. On kao i ostali bolesnici od drzave dobija penziju od 40 leva mesecno, od kojih 35 ide domu u kome je smesten. Za preostali novac sticenici uglavnom nabavljaju cigarete ili hranu van Doma, ali su sredstva daleko od dovoljnih.

Lulcev kaze da, i pored velikih napora njegovih potcinjenih u domu Podgumer, "ne bi bilo cudno, da neka medjunarodna organizacija bude uzasnuta zbog uslova za zivot" koji vladaju u toj ustanovi. "Drzava mora da shvati da je obavezna da brine o svim svojim gradjanima i njihovim pravima, posebno ako oni nisu u stanju sami o sebi da se brinu", kaze dr Lulcev.

Pred pocetak zime bugarske vlasti saopstile su da su sredstva za grejanje u domovima obezbedjena. Najavljeno je i brzo donosenje novih propisa koji ce zahtevati visoke profesionalne i moralne kriterijume, za ljude koje ce raditi u takvim domovima. Uslovi u kojima ljudi tamo zive lako mogu da otvori raspravu o ljudskim pravima u Bugarskoj dok su razgovori o ulasku te zemlje u Evropsku uniju u toku. A clanstvo u EU je prioritet Bugarske.

(kraj)