BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Sarajevo: Zene u kandzama mafije

Clanak je deo zajednicckog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija, u okviru Pakta za stabilnost jugoistoccne Evrope.


Merima Spahic, dopisnik Bete iz Sarajeva

SARAJEVO, 26. septembra 2002. (Beta) - Sve sto se vidi golim okom - na prodaju je, dobacuje na ulazu u jedan nocni klub u Sarajevu korpulentni kratko osisani vratar. Ta recenica izgovara se kako bi se kod gostiju odagnala svaka sumnja u pogledu namene lokala - unutra se ne uziva u igri zgodnih devojaka, nego se kupuju zene za uzivanje.

Samo u Sarajevu ima cetrdesetak slicnih klubova, a u celoj Bosni i Hercegovini ih je, prema podacima medjunarodne policije, u protekle dve godine otvoreno cak 260.

Sa druge strane vrata na kojima stoji korpulentni portir je omanja prostorija ispunjena dimom bezbrojnih cigareta i osvetljena prigusenim crvenim svetlom. Izmedju stolova se setaju golisave devojke, a nesto vise svetla ima jedino na bini u dnu prosrtorije, oko koje je i okupljeno najvise gostiju. Na sceni je jedna sipka, stolica i potpuno naga devojka koja se uvija oko sipke, pratehi zvuke neke bluz melodije. Iz ugla se cuje zvuk razbijenog stakla.

Na pojedinim devojkama, kada se dovoljno priblize, vide se modrice, najcesce po butinama, ali i po rukama i licu. O svojim povredama ne zele da pricaju nikome, ni policajcima ni novinarima. Jedan policijski inspektor koji je zeleo da ostane anoniman kaze da devojka Onisa iz Rumunije, koja je uhapsena u raciji u jednom nocnom klubu, nije zelela da prizna da je fizicki maltretirana iako je bila puna modrica. Policiji je rekla da su je na ulici pretukla dvojica nepoznatih mladica koji su joj oteli novac i nakit.

Prostitucija u BiH dozivela je svoj procvat nakon rata koji je zavrsen 1995. godine. Porozne granice, velika nemastina, korupcija, krhke demokratske institucije dali su pogodno tle za razvoj trgovine zenama. Policija povremeno sprovodi racije, a devojke koje budu uhapsene obicno kratko ostanu u zatvoru, nakon cega ih deportuju, uz zabranu ulaska u tu zemlju.

UN su nedavno objavile uznemirujuchu prognozu da che se obim trgovine zenama u Bosni povecati kada tu drzavu krajem ove i pocetkom sledece godine napuste snage misije UN i medjunarodna policija. Prema njihovim podacima, zene koje su zrtve trgovine belim robljem i prinudjene su da se bave prostitucijom, najcesce nisu iz BiH, vec su dovedene iz Madjarske, Slovacke, Rumunije, Ukrajine i Moldavije.

Devojke ne zele da pricaju sa novinarima cak ni kada ih u nocnim klubovima od pogleda makroa stiti duvanski dim i priguseno svetlo. Ako pricaju, kazu samo ono za sta su sigurne da nece naskoditi ni njima, ni njihovom poslu.

Valentina iz Moldavije pristaje da govori tek nakon ssto je uzela novac za par reci. Kada je sigurna da niko nista nece posumnjati, na izrazito losem bosnjackom, kaze da ima 22 godine i da je u Bosnu dosla svojom voljom. Ne zeli da kaze tacan put ka Bosni, ali kaze da je najpre boravila u Srbiji, odakle je lako presla u Republiku Srpsku. U Sarajevu je vech godinu dana. Gazdi duguje jos 2.500 evra kako bi mogla da otkupi svoj pasos i slobodu. Medjutim, kaze da se nece vracati u Moldaviju ni kada sakupi taj novac, jer je kod kuce ceka samo prezir okoline.

"Zasto bih isla kuci. Tamo ni za sto godina ne mogu da zaradim za stan i kola. Plate su oko 30 dolara. A ja zelim neka velika kola", kaze ona. Dodaje da Gazdu joj zovu Muha i, kako tvrdi, dobar je prema njoj i ne tuce je. Za pola sata provedenih sa musterijom trazi 60 konvertibilnih maraka (30 evra), a za sat vremena 100 maraka. Citava noc sa njom kosta 300 maraka. Priznaje da joj makro uzima polovinu novca, ponekad i vise. Ipak, nije nezadovoljna. "Ovde imam za stan i hranu. Stizem da ustedim". Na pitanje o tome da li medju koleginicama u baru ima neke koja je tu mimo svoje volje, prekida razgovor, ustaje i odlazi.

BiH je pre vise od godinu dana pokrenula specijalnu operaciju pod nazivom "Stop". Samo od prosle godine u toj akciji, u kojoj su ucestvovale medjunarodne i lokalne policijske snage, u racijama u nochnim kubovima u BiH pronadjeno je oko 200 zzena koje su na silu dovedene u BiH i naterane da se bave prostitucijom.

Rec je uglavnom o zenama iz siromasnih porodica o kojima nema ko da brine. Neke od njih su cak otete. Neke su se javile na oglase u kojima se nudio dobar posao u inostranstvu. Dok su u Bosni, uhapsene devojke imaju status zasticenih svedoka pomocu kojih policija pokusava da razbije lanac kriminalaca. Potom, daleko od ociju javnosti, naputaju zemlju u kojoj su bile prinudjene da se bave prostitucijom.

Sada postoje indicije da che odlaskom UN-a iz BiH, ta akcija, zbog nedostaka materijalnih sredstava, biti obustavljena. Predstavnici medjunarodnih organizacija sumnjaju da se u BiH nalazi oko pet hiljada prokrijumcarenih zena, a brine ih cinjenica da jos raste i broj nocnih klubova.

Jedan od portparola UN u Sarajevu Kejt Frison (Kate Frieson) podseca da su UN i IPTF prossle godine pokrenuli program za specavanje trgovanja zenama.

"Lokalna polcija je sa odredjenom taktikom koju je razradio UN upadala, u recimo, vozove gde su hapsene devojke koje su pokusavale ilegalno da udju u BiH. One su uglavnom dolazile iz Ukrajine, Rusije, Moldavije, preko Srbije, reke Drine do BiH. Neke od njih znale su gde dolaze, ali mnoge nisu. Rec je uglavnom o mladim neobrazovanim devokama koje ne znaju svoja prava", kazala je Frison.

Ona je potvrdila da se devojke prodaju za prosecno oko 2.000 maraka, te da ih gazda iz jednog bara, kada ih se zasiti, prodaje vlasniku drugog bordela u BiH.

"Mi smo prosle godine uhapsili oko 600 osoba umesanih u trgovinu belim robljem. Na svu srecu, neke devojke koje su predmet trgovine, pocele su da nam veruju i da se obracaju UN-u za pomoc. Kada nam se obrate, prvo im obezbedimo zastitu i smestaj, jer ih vlasnici ucenjuju i prete im. Onda ih pregledamo uz, naravno njihovu saglasnost, i skupljamo dokaze za sud. Medjunarodna organizacija za migraciju (IOM) nakon toga obavlja njihov transport avionom u zemlje odakle dolaze. Naravno, to se cini samo onim djevojkama koje zatraze nasu pomoc i koje zele da se vrate svojim kucama", rekla je Frison.

Ona naglassava da su u radu UN najvecha prepreka lokalne vlasti u Federaciji BiH, jer u tom entitetu pravosudni sistem nije efikasan. "U Republici Srpskoj to je drugaccije regulisano. Za trgovinu zenama odredjeno je cak i do 10 godina zatvora, a u Federaciji samo od jedne do tri godine".

Kao primer uspesne borbe protiv ilegalne trgovine zenama, ona je u Bosni navela Distrikt Brcko, koji je, zahvaljujuchi svom geografskom polozaju, bilo najplodnije mesto za takav posao u drzavi. "U Brckom je u kratkom vremenu otvoreno 15 nochnih barova. Oni su, zahvaljujuchi dobroj saradnji lokalne policije i opstinskih vlasti sa UN i IPTF-om, svi zatvoreni", izjavila je Frison.
Ali, trgovinom zenama i organizovanjem prostitucije bave se i pojedini radnici medjunarodnih organizacija u BiH, pa cak i pripadnici UN-a i IPTF-a.

"Preprodaja zena, njihovo angazovanje u nocnim barovima i nasilje nad njima su postali svakodnevna pojava u BiH. Podneto je vise krivicnih prijava, a donete su i prve sudske presude protiv vlasnika ugostiteljskih objekata i drugih ucesnika u organizovanoj prostituciji. No, i jedan broj pripadnika IPTF je bio medju akterima tih kriminalnih radnji, a jedan je cak i kupio jednu devojku", navodi se u izvestaju o stanju zenskih prava Helsinsskog komiteta za ljudska prava u BiH. U izvestaju je naglaseno da "bez uloge korumpiranih policajaca ne bi bio moguc sverc ljudima".

Do sada su 22 pripadnika medjunarodnih mirovnih snaga u BiH vraceni kucama, jer je istraga pokazala da su ucestvovali u prostituciji i trgovini zenama iako se o tim slucajevima u Bosni ne izvestava transparentno.

Najnoviji slucaj koji svedoci o umesanosti stranih drzavljana zaposlenih u BiH u trgovinu zenama potresao je cak dva kontinenta - Evropu i Ameriku.
Naime, Sarajlija Edin Zundjo (24), koji je bio zaposlen kao vozac u americkoj agenciji za pomoch i razvoj (USAID) u Sarajevu, dobio je otkaz jer je saznao i argumentovano dokazao snimcima na video kaseti da se njegov pretpostavljeni, Amerikanac, Stiv Vilijams (Steve Williams) bavi trgovinom prostitukama u BiH.

"Radio sam kao vozac u USAID-u i siguran sam da sam svoj posao obavljao korektno. Stiv Vilijams, koji je ispred konsultantske americke firme KPMG radio u USAID-u na projektu obuke za razvoj banaka u BiH, preko Interneta nalazio je prostituke iz Slovacke i Madjarske i dovodio ih u Sarajevo. Otkaz sa posla sam dobio zato sto sam svom sefu Majku Gegelu (Mike Gegel) ispricao svoja saznanja. Ocekivao sam da ce me podrzati, a desilo se nesto cemu se nisam nadao. Dobio sam otkaz sa posla", kaze Edin.

Edin je zakljucio da je i Gegel bio umesan u trgovinu prostitutkama, te je odlucio da ih obojicu tuzi sarajevskom opstinskom sudu. Kada je svoje tvrdnje argumentovao i video zapisom, na kojem se jasno vidi da Vilijams odlazi na sarajevski aerodrom i preuzima prostitutke, Vilijamsu Gegelu je odlukom americkog ambasadora u BiH Kliforda Bonda (Clifford Bond) zabranjeno obavljanje posla u BiH kojim su se do tada bavili u USAID-u. Njih dvojica su nakon toga morali da napuste Bosnu.

Istraga o tom slucaju pokrenuta je pred sudom u Sarajevu, ali i u americkom Stejt departmentu. Izvori bliski istrazi tvrde da su Vilijams i Gegel prostitutke koje su pozvali preko Interneta u BiH na sarajevskom aerodromu docekivali i prevozili ih u vozilima koja su imala registarske tablice USAID i SFOR. Ta vozila ne podlezu kontroli lokalne bosanskohercegovaccke policije, osim u izuzetnim slucajevima.

Trgovina prostitutkama tako ostaje jedan od najunosnijih vidova kriminala u Bosni. Posle odlaska medjunarodnih misija, situacija che biti joss teza. Zato policiju tek cekaju odluce bitke protiv dobro organizovane mafije.

(Kraj)