BETA-SERVIS CLANAKA-MANJINE
Beograd: Zivot od papira

Clanak je deo zajednickog projekta agencije Beta i Media Diversity Institute iz Londona "Izvestavanje o razlicitostima". Projekat je pomogla Evropska unija.


Zlatko Minic, Biljana Zivancevic
novinari Bete




BEOGRAD, 12. novembra 2002. (Beta) - Na obodu naselja Stari aerodrom na Novom Beogradu nalazi se gomila djubreta po kojem preturaju psi lutalice. Svuda po naselju su gomile kartona posto njegovi stanovnici, Romi, uglavnom zive od prodaje te sirovine. Cak su i poneke barake od kartona. Ostale su uglavnom od drveta, na brzinu sklepane, ili pak od lima. Gomila deca igra se u prasini pred jednom od kuca.

Naselje ni po cemu ne lici na mesto za koje bi neko zeleo da se bori, ali je nekoliko stotina Roma, njegovih zitelja, u septembru ove godine danima protestvovalo ispred zgrade Predsednistva Srbije u centru Beograda, trazeci od vlasti da sprece rusenje njihovih baraka. Tri dana neprekidno su boravili sa decom u parku ispred zgrade Predsednistva, ali uzalud. Naselje Stari aerodrom bice poruseno do temelja, a Romi su dobili odlaganje "delozacije" dok za njih ne bude pronadjen alternativni smestaj.

Naselje Stari aerodrom nalazi se na poljani izmedju blokova zgrada Novog Beograda i naselja Bezanija. To je poljana koja pripada beogradskom preduzecu IMT, ranije jednom od najvecih proizvodjaca traktora na Balkanu. Poljana je iznajmljena za romsko naselje u vreme dok je Jugoslavija bila pod medjunarodnim sankcijama, a velike firme poput IMT-a potpuno prestale da rade. Nakon demokratskih promena, preduzece je uposlilo deo kapaciteta i sada mu je ponovo potreban prostor.

Vecina Roma bi, naravno, najradje da se sto pre iseli iz naselja, ali mnogi od njih svesni su da su trosne kolibe od papira, drveta i lima jedino utociste koje imaju. Za skupljace starog papira je, takodje, veoma vazno da se mesto na kome zive i na koje donose ono sto sakupe nalazi u nekom pristupacnom gradskom naselju kako bi se tovari relativno lako mogli dopremati na biciklima ili, u najboljem slucaju, na biciklima sa prikolicom.

Petnaestogodisnji Dzemail Avrani radi 12 sati dnevno. "Nekada najbolje prodjem pred zoru, oko restorana i diskoteka, kada iznose kartonsku ambalazu piva i kutije od hrane", kaze on. Iako jos decak, Avrani je svestan da zivi zivot u kome nema ssta da se izgubi. Zato na pitanje sta ce biti ako mu sruse baraku u kojoj sada zivi, kratko odgovara: "Necu vise da zivim u kuci od lima i kartona".

Na gvozdenoj zici koja spaja dva krova improvizovanih kuca od dasaka, plasticnih i limenih ploca, visi gomila vesa. Omalena zena skida ga brzim pokretima i baca na jednu gomilu. Zove se Dragana Milosavljevic, ima 40 godina i vec je baka. Nema ni posao, ni penziju, ni adresu na kojoj bi je mogao pronaci postar. Sa muzem i mladjim sinom Draganom zivi u kuci od dasaka i kartona u Starom aerodormu. Njen stariji sin odvojio se od porodice i zivi sa zenom i detetom u jednom drugom beogradskom romskom naselju.

Pored Milosavljevica, u naselju Stari aerodrom zivi jos 205 romskih porodica, od kojih je 138 porodica raseljeno sa Kosova. Preduzece IMT im je pocetkom avgusta urucilo zahtev za iseljenje do 1. septembra, uz pretnje da ce ih, u suprotnom, silom izbaciti. Nekoliko dana pre toga u naselju su iskljuceni voda i struja.

Gotovo tri meseca Romi iz naselja pokusavaju da sa vlastima pronadju resenje za preseljenje na drugu lokaciju, makar nesto bolju od sadasnje. Medjutim, nikakav pomak nije napravljen. Vise puta su organizovali i proteste u centru Beograda, ali nije pomoglo. U periodu dok su jugoslovenske, srpske i beogradske vlasti odgovornost za smestaj Roma prebacivale jedna na drugu, preduzece IMT zapocelo je rusenje i uklanjanje njihovih kucha, sto je zaustavljeno dok se ne nadje alternativni smestaj.

Predstavnik stanara Starog aerodroma Kopili Gani kaze da je do sada samo za pet porodica iz ovog beogradskog naselja pronadjen smestaj u Zajecaru, gradu udaljenom oko 200 kilometara od Beograda. "Ostale porodice se same snalaze. Posto nemamo gde, sami pronalazimo neke napustene supe i tu se useljavamo. Vecina jos nema nikakvo resenje, ali ljudi sami ruse kuce da im ovi bagerima ne uniste to malo lima i dasaka", kaze Gani, dok glavom pokazuje ka ogradi preduzeca IMT.

Romima iz naselja Stari aerodrom, kao alternativu, vlasti su ranije ponudile prazne kasarne na periferiji Beograda. "Kako da zivimo u kasarnama i da po nekoliko porodica spava u jednoj prostoriji. U tim kasarnama nema grejanja. Pa necemo valjda da pravimo ognjiste na sred prostorije", objasnjava Gani razloge zbog kojih su romske porodice odbile da se presele u vojne objekte. Druga ponudjena mogucnost za smestaj su barake u okolini Obrenovca, periferne beogradske opstine. Medjutim, i ta mogucnost se izgubila negde u mnogobrojnim pregovorima sa vlastima. "A ide zima", kaze Gani.

U naselju Stari aerodrom, pored romskih porodica sa Kosova, zivi vise od 30 porodica koje su se u poslednjih deset godina doselile iz unutrasnjosti Srbije - iz Beocina, Pozarevca, Nisa... Kako tvrdi Gani, niko od njih ne prima socijalnu pomoc, jer nisu prijavljeni na teritoriji opstine u kojoj prebivaju, niko nema stalni posao, a vechina zivi od skupljanja starog papira. Na parceli bez osnovnih zivotnih uslova, u kucicama ciji su prozori prekriveni najlonima, struja i voda su pozajmljeni od preduzeca IMT. U naselju su svega dve zajednicke cesme.

Oko velike bare u centralnom delu naselja igraju se deca. Devojcica Serbeza Adili kaze da ne zna koliko ima godina. Igra se sa sestrom, lepo joj je u njenoj kuci i nije joj hladno, kaze. Mala Jasmina Popovic tvrdi da ima 10 godina, iako izgleda upola mladja. Igra se na okolnim deponijama, a nju i jos petoro dece cuva baka dok roditelji rade. Svejedno joj je u kakvoj kuci ce da zive, samo da imaju gde da se smeste, da ne idu na ulicu. Poakazuje svoje lutke Sonju i Jelenu. To su, u stvari, kutije od deterdzenta umotane u stare krpe. Zelela bi da ima kucice i za njih.

Gani kaze da vecina dece ne ide u skolu, iako je osnovno obrazovanje u Srbiji obavezno. Neka deca pohadjaju nastavu koju organizuju romska udruzenja, a tek nekoliko njih ide u obliznju redovnu osnovnu skolu. Jedan od njih je dvanaestogodisnji Dragan Milosavljevic, Draganin mladji sin. Cetvrti razred zavrsio je sa vrlo dobrim uspehom. Kad zavrsi osnovnu skolu, zeli da nastavi skolovanje, "ako bude mogucnosti", navodi. Kaze da mu je tesko da uci kada cesto mora da radi sa ocem i skuplja papire po beogradskim ulicama i deponijama. "Pa, i sramota me je malo da me vide drugovi iz skole da skupljam papire", kaze stidljivo Dragan i bezi u drvenu kucu. Za njim zveci parce lima koje sluzi kao vrata.

"Zivimo od papira. Kilogram se placa 1,8 dinara. Ako ides na jednu turu, nista ne skupis. Za deset dana se skupi oko tone. Skupi se dosta oko samoposluga, marketa ili otvoris kontejner i kopas po njemu", kaze Draganov otac Petar Milosavljevic.

U centralnom delu kuce porodice Milosavljevic su televizor i radio. Na televizoru je telefonski aparat, bez kabla i prikljucka. Petar ga je nasao i doneo kuci. "Nek' sluzi kao ukras", kaze. U uglu je improvizovana pec. Kada je hladno loze grane i drva koja sakupljaju okolo, ali i stare cipele, gajbe i druge predmete. U drugoj prostoriji je krevet i stocic na kojem je posuda sa vocem.

Nema kupatila, kuhinje. "Peremo se iz korita, zagreje se soba da se dete okupa. Postojao je plan da se napravi pokretno kupatilo, ali...", kaze Petar Milosavljevic. Za toalet se snalaze, kako kaze, "gde nadjes mesto". "Ti i da napravis WC, njih 20 ce da dodje da ga koristi. I ovo je sramota - odes iza zgrade, zena taman cucne, neko naidje'.

"A i vise smo gladni nego siti. Nemamo para da placamo djacku kuhinju Draganu, pa nosi uzinu od kuce", kaze Dragana. Deca iz naselja povremeno dobijaju paketice koje obezbedi neko od romskih udruzenja.

U Beogradu postoji, prema razliccitim procenama, izmedju 60 i 100 divljih romskih naselja. Broj romskih udruzenja i organizacija takodje je velik. Skoro svako naselje ima svoje udruzenje i coveka koji kod medjunarodnih organizacija pokusava da izdejstvuje pomoc. Izmedju samih udruzenja, medjutim, nema mnogo saradnje.

Posebna kockica u mozaiku su Romi izbegli sa Kosova. Iako sa njima dele bedu i siromastvo, domace stanovnistvo zali se na neravnopravan polozaj. "Mnogi su se nazvali izbeglicama, a po 30 godina su u Beogradu, samo im je otac sa Kosova. Mnogo se manipulise", kaze Petar Milosavljevic i pokazuje na citroen pristinske registracije parkiran pored drvene kuce u naselju.
Milosavljevici kazu da su pozari posebno velika opasnost za naselje jer se vatra lako siri preko kartonskih kucica koje se naslanjaju jedna na drugu. Pozar u naselju znaci i prekid snabdevanja strujom za sve kuce. Vecina Roma je vec oguglalo na takav polozaj tako da se samo ravnodusno zale na svoju sudbinu. Medjutim, pedesetogodisnji Adzija Covi izuzetno je ljut zbog takve situacije i ne uspeva da zadrzi svoj bes. Urla da mu je "dosta takvog zivota, pomoci koja je obecana, a nikad ne stize, pacova velikih kao macke, ljudi koji stradaju u pozaru, a da se niko za njih ne interesuje".

Covi, gotovo potpuno pocrveneo od besa, pokazuje zgariste jedne od izgorelih kuca. "Dopremili su cigle i bandere, projekat vredan pola miliona maraka za krovove, patose, cesme, a onda su sve odneli", kaze on i optuzuje sve cijih se imena setio - drzavne zvanicnike, ali i predstavnike romskih udruzenja. "Na kraju su napravili dva kupatila i nabavili dve masine za ves da deca cista idu u romsku sskolu. Treba nama obrazovanje, ali, pobogu, zivimo sa pacovima i zmijama", kaze Covi.|

Na izlazu iz naselja, po djubristu kopa copor pasa u potrazi za hranom. Nedaleko odatle, igra se grupa dece. Vecina njih svoj mali kutak gradi u odbacenim, starim stvarima. U zardjalom okviru starog frizidera, devojcica Sadija Aznani pravi svoju kucicu. "U novoj kuci, opet cu da zivim u svom frizideru, samo novijem", kaze ona.

(Kraj)